Zašto je sramota priznati da ne voliš umjetnost? Ustvari, zašto je generalno sramota odgovoriti istinito na postavljeno pitanje?
Nije baš za ponos ali to sam ja, ne krijem kad me neko pita, nikad, niti ću:
Кnjige: u životu, mimo stručnih knjiga o kompjuterima i medicini, pročitao sam ih ukupno možda 5… poslednja „Blago cara Radovana“ pre jedno 20 godina. Ne prijaju mi opuštene knjige, priče, poezija, proza, romani i slično van neke naučne oblasti.
Nisam nikad bio u nekom muzeju ili na izložbi nečega. Ne razumem izložbe gde neko izloži polomljenu flašu pa ljudi gledaju u nju pola sata i vide tu neku neobjašnjivu dubinu.
Ne razumem konceptualnu umetnost, onaj Marina Abramovič stil gde je posetioci bockaju ekserima ili sede preko puta nje i bulje u nju čuku vremena vidim kao totalnu glupost svemira
Tri puta sam bio u pozorištu, poslednji put pre 15 godina. Oduvek me odbijala, iskreno, cena karte, pogotovo kad je puta 4. Stendap i komedija su mi OК za predstavu, sve ostalo ne.
Ozbiljna muzika (Bah, Štraus, …) mi nikad nije bila zanimljiva niti sam ikada mogao da je slušam. Moguće i jer me vazda podseća na neki dan žalosti ili da je neko umro
Na operi sam bio jednom u životu, pre oko 15 godina, pola prespavao, drugu polovinu izašao napolje jer više nisam mogao da spavam. Ništa nisam razumeo o čemu se tu peva.
Slikarstvo – sviđaju mi se lepe ili makar zagonetne slike. One što neko uzeo molersku četku, ubo u mešavinu boja pa pljusnuo nekoliko puta po platnu pa oni što gledaju vide neku neopisivu dubinu u takvim slikama – ne razumem…pogotovo zašto iste koštaju milijardu evra jer ih je pljusnuo neki poznati slikar pre 300 godina
Moda, pošto se i ona vodi kao umetnost, bar ova moderna sa bulimičnim kosturima od devojaka i feminiziranim malokrvnim gej momcima koji nose nešto što kao da je dizajnirala moja klinka pre nego što je krenula u vrtić, je meni bar teška komercijalna glupost i ne vidim tu ništa lepo već vidim samo glupiranje.
Balet – nikad me nije zanimao. Balerine i baletane poštujem jer sam čuo koliko je fizički teško baviti se tim.
Ponavljam, ne ponosim se ovim i nije dobro to tako, voleo bih da je drugačije – ali nije i šta da se radi. Samo iskreno pa kud puklo.
Be the first to comment