Plava balada

E, moj Plavi… Bio si malo sirov… Al’ ipak pravi…
Nikad u dilu s bagrom… Nikom u stranu… Nikome dužan…
Bio si, sve u svemu, dobrom čukom naoružan…

Šta da pričam, ja danas ne znam nikog ko ti je sličan…
Spremnog da, bez računa, tačno u podne razgrne slabe,
i kao Geri Kuper sam izađe pred barabe…

Da, tu i tamo setim se devojke po kojoj se znamo…
Ćudljivo kišno leto… Sedamdest’ koja… Godina Raka…
Kad me je školska ljubav ostavila zbog Murjaka?

Ajd, davno bilo… Od tad se sedam mora Dunavom slilo…
Dok jedro mog kaputa burnim su morem terali vetri,
na tvoje epolete sletele su zvezde dve-tri…

I tad su došli popovi… Pa topovi… Pa lopovi…
I čitav svet se izobličio…
Ispuzali su grabljivci… Pa lažljivci… Snalažljivci…
Al’ ko je smeo da te podseća šta si…
Dobro se pamti samo prvi u klasi…

Ne znam, Plavi… Meni se činilo da Beograd slavi…
Veliki Uskrs duha… Svi ti grafiti… A onda Kordon…
Pred onom Decom ko pred, tobož, nekom hordom…

Žnaš šta sledi… Ipak je Ona bila nešto što vredi…
Pa kad se onog juna nismo potukli zbog Njene časti…
Zar ćemo, sad, zbog ovih Očajnika željnih vlasti?

Dok god je ovih frikova sa punom vrećom trikova,
ništa što vredi neće vredeti…
Zar stvarno nema načina pred najezdom prostačina…
Pa ti si školovan da hapsiš taj Talog,
a ne da puštaš da ti izdaju nalog…

Sorry, Plavi… Pošaljem katkad srce na raport glavi…
Od starog društva… Ništa… Neko je puko, neko je svirno…
Ma… ti si super, brate, ako stvarno spavaš mirno…

Plava Balada – Đorđe Balašević