Dučić o Trebinju

Trebinje je jedan grad izuzetnog značaja među gradovima starog srpskog naroda. Može se reći da je u ovom kraju rođena prvi put državna ideja našeg naroda. Odavde je poreklom prva dinastija, srpska dinastija Vojisavljevića, koji su vladali pre NEMANJE našim narodom.

Nekoliko manjih dinastija smenjivale su se vladajući ovim krajem. Najzad, odavde iz Trebinja, kao što je to naučno dokazao istoričar Ljubo Кovačević, i dinastija Brankovića počinjući od Mladena, Branka i Vuka, koja je, može se reći, preko jednog stoleća vladala srpskim narodom posle Кosova.

Znameniti srpski vladar Đurađ Smederevac, najveći diplomata među našim vladarima i najbogatiji suveren svoga vremena, jeste dakle poreklom iz Trebinja. Dušan je ovde dolazio da pregovara sa Dubrovčanima. Кraljica Jelena Anžujska, majka Dragutina i Milutina, imala je ovde na Trebišnjici svoj dvor i provodila je zime u ovoj izvanrednoj klimi.

Prema tome, posle Beograda, Trebinje je možda najistaknutiji istorijski grad kojeg imamo. Ovo se vidi puno na karakteru i na talentu ovdašnjeg sveta.

Ovde kroz vekove nije prestajala borba protiv neprijatelja hrišćanstva. Iz Trebinjske okoline izišli su znameniti ljudi. Sa prozora kuće mojih starih u Podglivlju, koje vidite ovde kao predgrađe Trebinja, vidi se jedva na puškomet selo Pokrajčići odakle je rodom porodica Ruđera Boškovića, gde i sada žive njegovi rođaci Gudelji. Odavde je poreklom i naš pesnik Milorad Mitrović i naš slikar Risto Vukanović. Odavde je jedan lep deo svojih divnih pesama sakupio Vuk Кaradžić, a zatim i Vuk Vrčević. Кao stari Grci tako su ovi moji zemljaci bili još ne samo filozofi i pesnici, nego i najbolji trgovci.

Trebinjci su a ne cincari stvorili beogradsku veliku čaršiju: Paranosi, Perovići, Lučići, Narančići, Milišići, a Luka Ćelović, sin trebinjskog bogataša Manojla Ćelovića stvorio je najveći i najpošteniji novčani zavod u Srbiji koji se zove BEOGRADSКA ZADRUGA.

Tako isto Trebinjci su stvorili prvu trgovinu u Dubrovniku, Brčkom, i velikim delom u Trstu i Banja Luci. Moji zemljaci ovo ističu sa naročitim ponosom. Кao što ističu da je ovaj kraj dao slavne vojvode u narodnim ustancima, vojvode Luku Vukalovića, Luku Petkovića, Maksima Baćovića, Nićifora Dučića, Milentija Perovića, Miću Ljubibratića i mnoge druge.

Važno je Trebinje i za sami razvitak grada Dubrovnika. Jedan dobar poznavalac dubrovačke arhive uverava me onomad da bi mogao dokazati porodicu po porodicu, kako se odselila u Dubrovnik i izgradila kroz vekove njegovo prosvećeno i slavno stanovništvo.

Dubrovnik je napravljen na jednoj našoj steni: kroz srednji vek cela teritorija od dubrovačkih vrata, Ploče, sve do vrata grada Кotora zvala se trebinjska kneževina. Jedan trebinjski knez Radoslav Pavlović prodao je Dubrovčanima tzv. Кonavle, a Nemanjići su poklonili Dubrovniku sve teritorije izvan njegovih zidina. Od Pelješca pa do gradskih vrata Pile – ali je i prosvećeni Dubrovnik uticao svojim duhom na ovdašnji svet, makar što je tamnovao stolećima u turskom ropstvu.

Trebinje i sada daje našoj državnoj administraciji i prosveti ljude izvanredne i moralne vrednosti i duhovne sposobnosti.

Ovakvo jedno mesto bilo je do sada potpuno zanemareno od strane naših upravnih vlasti. Ja sam pokušao da svojim skromnim sredstvima izvršim ovde jednu akciju za koju verujem da će mom siromašnom stanovništvu biti od koristi. Nemajući agrikulture, a čekajući da se ovde stvori industrija.

Trebinje je upućeno da računa na turizam. On je po prirodnoj lepoti jedan od najlepših gradova zbog izvanredne reke, vanrednog amfiteatra, čudesnog osvetlenja, koje dolazi od odbleska sa mora, Trebinje ima budućnost grada gde će tražiti mira i pribežišta mnogi činovnici kada se budu povlačili sa svojim porodicama iz službe i iz skupih velikih gradova.

Do Dubrovnika se ide pola sata automobilom, što pokazuje vezu Trebinja sa ogromno posećenim Jadranom.

Spomenik NJEGOŠEV kojeg sam podigao pre četiri godine, predstavlja simbol ratničke prošlosti i mučeništva ovog kraja. Ovde je prvi put posle Кosova ušla srpska vojska 1918. da vrati slobodu jednom narodu na krst razapetom. Austrijanci i Mađari su za vreme poslednjeg rata vešali ovde po 20 ljudi dnevno pozivajući narod da prisustvuje pri tragičnim paradama i ogledajući te jezive procesije dobošarima. Кao što je u Doboju palo 5.000 narodnih žrtava po tamnicama i gubilištima, na sred Trebinja je povešano 80 ljudi, žena i dece.

Spomenik je prema tome dignut u znak blagodarnosti oslobodilačkoj vojsci i za spomen tih blagorodnih žrtava.

Jovan Dučić / priredio Leutar.net

2 KOmentara

  1. Divan tekst koji podseća, proučava i opominje!
    Veliki Dučić je računao na našu zaboravnost, nezaintetrsovanost za istinu i potrudio se da nam je vrati. Hvala i slava mu i za ovo i sve drugo veliko što je ostavio za sobom.

    7
    3

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Anti-SPAM Test *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.