Ljubivoje Ršumović: U selu se rađaju ljudi, a u gradovima – kućni ljubimci

Dječji pjesnik Ljubivoje Ršumović u Vranju govorio o svom “receptu” za srećno djetinjstvo. Zašto je odrastanje na selu, posebno danas, postalo istinska privilegija.

Jedan od najvećih srpskih pesnika, Ljubivoje Ršumović – razmišljajući o savremenim tehnologijama i njihovim uticajima na decu, o porodici kao stubu razvoja deteta i o tome koliko je važno da pesnici budu među učenicima – smatra da mališane ne treba odvraćati od televizije i računara, te ne skriva uverenje da je srećno detinjstvo postalo svojevrsna privilegija onih na selu.

– Porodica je najvažnija i najbitnija, zato što se ličnost čoveka formira do treće godine. Tako kaže dr Vladeta Jerotić, a ne ja… Do pete godine, dete u gradovima je obično prepušteno najpre roditeljima, pa onda vaspitačima. Na selu su to, po pravilu, otac i majka, pa je na njima velika odgovornost – smatra Ršumović.

U današnje vreme, međutim, upravo su roditelji pritisnuti brigama…

izložena su i deca. To je loša strana tehnologije, mada su kompjuteri i telefoni korisni, te imaju svoje mesto i na selu. Van gradova, međutim, mališani dobijaju obaveze od malih nogu i ne mogu stalno da bulje u tablet i gledaju crtane filmove – veli pesnik koji je nedavno, u okviru Književne kolonije, gostovao u Vranju.

Govoreći o razlici između odrastanja u selu i gradu, pesnik, koji je i sam odrastao u ruralnoj sredini, veli: – Deca na selu su povlašćenija. Tamo se rađaju ljudi, a u gradovima – kućni ljubimci!

Tokom druženja sa mališanima, mnoga deca su bila oduševljena činjenicom da vide “pravog” pesnika, pa su želela da s njim razgovaraju, fotografišu se…

– Ti susreti mi mnogo znače, mada verujem da su za njih dragoceniji. Šta bih ja dao da sam lično upoznao Branka Ćopića, kojeg sam “znao” preko njegovih dela. To je nezamenljivo… Svojevremeno sam predlagao ministru prosvete da nas 12 pisaca, među kojima bi bili Branko Ćopić, Desanka Maksimović, Duško Radović, Dragan Lukić… primi u radni odnos, da nam obezbedi plate u Ministarstvu, pa da nam radna obaveza bude da u svakoj školi koja ima neku godišnjicu ili nas pozove bez nekog naročitog povoda održimo literarni čas – priseća se Ršumović.

Nažalost, to nije prihvaćeno, pa zato ima škola u koje pesnička noga nikada nije kročila, a nisu tako retke ni kuće u kojima nema baš nijedne knjige…

Izvor: novosti.rs

Budi prvi koji komentariše

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.