Frojdov test ličnosti: odgovori na ovo pitanje i saznaj kakva si ličnost. Kako ćeš doći do posla? 1. Čekaću da mi ga stranka nađe, 2. Idem u Dubrovnik

Ako si mlad i još nisi shvatio/la kako život funkcioniše onda odgovori u sebi na ovaj Frojdov test ličnosti. Odgovori na ovo pitanje i saznaj kakva si ličnost. Kako ćeš doći do posla?

• 1. Čekaću da mi ga stranka nađe,
• 2. Idem u Dubrovnik.

Ako ste odgovorili pod 1. Čekaću da mi stranka nađe posao:

Takvo razmišljanje je veoma dobra i pozitivna osobina ličnosti, posebno korisna pojedincima koji žive na našim prostorima. Osoba koja je zaokružila prvi odgovor je onaj koji u nekoj novoj situaciji, za koju nije bio pripremljen, umije da se postavi na dobar način. Zato što je on u datoj situaciji „našao” dobar način da reaguje, kažemo da se snašao, da je snalažljiv. Kako dato ponašanje koje je neko „našao” nije bilo ni očekivani, ni očigledni izbor, nečija snalažljivost pretpostavlja postojanje kreativnosti te osobe.

Definicija osoba koje čekaju posao preko stranke se preklapa sa jednom od definicija inteligencije prema kojoj je inteligencija nečija sposobnost da u novim situacijama reaguje na optimalan način, koji je najbolji za datu osobu. Iz toga slijedi da oni koji se snađu prolaze bolje od onih koji se nisu snašli. Mogli bismo da zaključimo da su snalažljivi – inteligentniji, pametniji, pobjednici, a da su oni koji su manje snalažljivi ili nesnalažljiviji – neinteligentni, glupi, gubitnici.

U gužvi „snalažljivi” voze tako da koriste svaku priliku da se „ubace”, da zaobiđu druge vozače koji se pridržavaju propisa, reda i pokazuju temeljnu ljudsku solidarnost. Na taj način „snalažljivi” bolje prolaze od onih koji se drže reda, tako da ovi počinju da se osjećaju kao gubitnici.

Ako ste odgovorili pod 2. Idem u Dubrovnik:

Vi ste osoba koja se ne ponaša u skladu sa opštim društvenim normama. Uopšteno ovakvo ponašanje jeste ponašanje koje se bazira na neprihvatanju ili suprotstavljanju proklamovanih ili običajnih normi zajednice, a bez obzira na posljedice, sadržaj ili formu. Ipak u svakodnevnom govoru kada kažemo za nekog da „ode u Dubrovnik“, da mu je dosta svega, najčešće mislimo na neku nedruštvenu ličnost, koji niti mari za svoje društvo, prijatelje niti šire za zajednicu, okruženje u kojem se nalazi. Takve osobe su često ravnodušne prema svim dešavanjima oko sebe, kao i prema opštim potrebama i interesima zajednice u kojoj živi.

Zato se za ovakvo ponašanje vezuje ponašanje pojedinca ili grupe koja ne može ili ne želi da prihvati opšte društvene norme, s tim ne želi ni da razvija društvena osećanja, za potrebe drugih, odnosno ne želi da se prilagodi većini, opštim društvenim odnosima.

Ovakve osobe su nerijetko na margini društva što zbog svog mišljenja, ponašanja, odjevanja i slično. Široka je skala postupaka po kojima nekog možemo deklarisati kao osobu koja ide da radi u Dubrovnik. To može biti i prjeterana neposlušnost još u djetinjstvu do prestupničkog ponašanja u kasnijem odrastanju.

Prema tome, često se izvodi zaključak da onaj ko nije uz društvo i njegove potrebe onda je protiv njega. Tako se, nerijetko, odlascima u Dubrovnik pripisuje i ponašanje koje je upereno protiv društva, okoline ili običaja što svakako otežava normalan i funkcionalan život u nekoj zajednici.

Postoje i nadležne institucije koje se bave problemima ovakvog ponašanja radi socijalne zaštite na prevenciji, otkrivanju, ispitivanju ili tretmanu istog.

3. Bonus odgovor: Ne treba mi posao dok su mama i tata živi

Ovo je tekst satiričnog sadržaja. Napisan je bez namjere da nekoga uvrijedi ili omalovaži. Njegova svrha je ukazivanje na negativne trendove u društvu i iskren i neobavezujući pokušaj uticaja na njihovo ispravljanje)

Leutar.net