Penzionisani general Sreto Malinović je r a t n i heroj, odlikovan medaljom časti. Za ovu zemlju je tokom r a t n i h godina, ali i van njih, uradio mnogo. U prvim borbenim redovima bio je i 1991. i tokom b o m b ar d o v a n j a 1999. godine. U anale istorije ušlo je obraćanje ovog komandanta pilotima 98. jurišnog puka pred b o r b e n o polijetanje na aerodromu Lađevci, 24. marta 1999. godine.
Prije nego što će poletjeti u susret avionima Alijanse komandant 98. jurišnog puka Sreto Malinović obratio se svojim pilotima. Besjeda koju je tada uputio svojim pilotima i danas naježi svakog patriotu. Besjedu vam prenosimo u cjelosti:
“Sinovi moji dragi, „tigrovi“ 98. jurišnog puka!
Letesmo do danas hiljade letova
iznad naše otadžbine,
letesmo i uživasmo u njenoj lepoti iz vazduha.
Ali danas, danas vas ne vodim
na jedan takav let,
danas vas vodim na let sa
kojeg se možda nećete vratiti.
Možda je ovo let u. s m r t, ali ne običnu, već časnu,
sa hiljadu kilometara na čas.
To je privilegija samo nas odabranih.
I danas, kao nebrojeno puta u našoj istoriji,
ne naređuje naša komanda.
Srbija nas zove, anđeli moji čelični!
Ista ona u kojoj provedosmo
naše najlepše dane.
Srbija zove!
Ispod naših krila ostaće naši gradovi,
naša deca, žene, majke i očevi.
Ne bacajmo ljagu na naš obraz,
neka vas vodi geslo sa naše ratne zastave,
zastave 98. jurišnog puka:
Otadžbina iznad svega!
To geslo smo zajednički izabrali,
pokažimo da nam je ono i na srcu.
Znam, dragi moji sokolovi, da danas
nema teže stvari na svetu
nego biti pilot ratnog vazduhoplovstva.
Ni teže ni ponosnije!
Ja vam ne mogu obezbediti stanove,
veće plate, bolji život.
Obezbediću vam let u večnu slavu,
u koju ću vas ja lično povesti!
Zato za mnom, krilo uz krilo,
kao nebrojeno puta do sada.
Za čast profesije,
za obraz otadžbine.
Na avione!”
Za vreme b o m b a r d o v a n j a, 98. lovačko-bombarderski avijacijski puk je izgubio samo jednog pilota. To je bio Života Đurić, lijevo krilo generala Malinovića. Na dan b o m b a r d o v a n j a SRJ, poslije besjede koju je izgovorio pilotima, General Malinović je osjetio da sa Žikom posebno razgovara. Kazao mu je ono što je ponavljao milione puta da čiste glave mora u avion. Žika je rekao: “Pa, matori, valjda znaš mene.” “Sine, zato ti to i govorim, jesi ti mene razumeo, sine”, rekao je Malinović.
Ujutru, 25. 3. 1999. krenuli su u napad na komandne kampove i kasarne OVK. Letjelo se u brišućem letu, brzinom od 800 km na sat. Žika je kod Glogovca uništio bazu OVK sa dvije bombe. Pogođen je sa zemlje.
Dok su čekali da se svi piloti vrate, Malinović je znao da Žika više nikad neće sletjeti. Našli su ga poslije par dana.
“Oni koji su ovo uradili naučiće pesmu molitve kojom ćemo se pomoliti za Žikinu dušu. Ko preživi moći će da peva dalje,” rekao je general Malinović saopštavajući pilotima da im se komandant neće više vratiti.
„Primi, potpukovniče Đuriću, poslednje naređenje: budi na komandnom mestu manastira Sveta Petka i navodi rafale svojih Tigrova kojima će se oni za tvoju dušu moliti”, izgovorio je general Malinović na sahrani svog prijatelja, sina, saborca, koji mu je cio život bio lijevo krilo.
Izvor: B92
Be the first to comment