Nikad mi ne bi palo na pamet da mi Hercegovci ne slavimo 1. maj da me jednom u Banjaluci drugarica ne upita: „Gdje ćeš za 1. maj?“ Ja gledam, ma šta me ovo pita, kakav 1. maj, pita me taman k’o da je Nova Godina… Sreća pa je pričljiva pa odmah nastavi da opisuje roštilj, muziku, ludilo… A ja razmišljam kako smo nekad palili gume za 1. maj.
Stvarno, koja razlika između nas i npr. Bosanaca. Nebo i zemlja. Ko ne vjeruje, neka ode na svadbu negdje u srednju Bosnu ili bilo gdje u Srbiju. Ali, onu pravu „seljačku“ poštenu svadbu. Zaboravite sve što ste gledali u filmu „Mamurluk“, ovaj film još nije snimljen.
Moram jednom otići i na „njihov“ 1. maj. Ne zbog roštilja nego zbog sticanja novih iskustava! Ok, zbog roštilja.
Nismo mi uštogljeni niti hladni. Prosto smo navikli na neki drugačiji način života, ponašanja.
I mislim da to nije pitanje novca. Evo, uzmimo putovanja. Bukvalno svi koje znam iz Bosne i Srbije idu na ljetovanje (mnogi i na zimovanje), neki dižu kredite samo za to. I ne mislim samo na mlade već i na njihove roditelje. Aj sad zamislite vaše roditelje da dignu kredit za Grčku ove godine. Ne možete? Ni ja moje.
A gdje ćete vi za 1.maj?
MaŠtaĆeOna / Leutar.net
Be the first to comment