Kako iz bezazlene kupovine čaja od brusnice u vrećicama nastaje skica za antropološku studiju o laganju i polagivanju.
Tekst se nastavlja poslije oglasa
Poslala me žena u Peni, po čaj od brusnice za ćerku, rekla pedijatrica da je to dobro za ženske bolesti. I ja odem, nisam ni znao da toliko čajeva ima. Nema od čega nema. Ima pet vrsta brusnice. Neke skuplje, neke jeftinije… Uzmem neku u velikoj kutiji, piše velikim slovima brusnica, baš lijepo dizajnirana kutija, i još piše na njoj Proizvedeno u Bosni i Hercegovini, ima onaj znak, kvalitetan proizvod. Dođem kući, žena drvlje i kamenje. Šta si ovo kupio, rekla sam od brusnice, ako ti se nije išlo nisi ni trebo ić… Čuj, ako mi se nije išlo. Gdje za dijete neću otić. Ona se mrva skupila, boli je, stislo se njoj u stomaku, stislo se meni ovdje… Šta sam kupio, šta si mi rekla, eto ti piše…
A ona okrene s druge strane, a tamo sitnim slovima: 32% hibiskus, 25% šipak, 10% cimet kora, 16% jabuka, 6% bazga plod, 3% brusnica, 8% aroma brusnice… Hej! 3%. A ovolikim slovima piše BRUSNICA. Pa ima li taj gazda što to prodaje djecu? Vjeruju li ti ljudi u boga? Kako se ne boje lagat? Pa jebote, đe to ima logike. Tri posto nečega ti prodaješ ko sto posto. Uzmem onu kutiju, nazad u Peni, napadnem prodavačicu, ni krivu ni dužnu. Nije mi ona u ruku taj čaj stavila. Sam sam ga biro. Ko nju šta i za šta pita. Sretna ako stigne cigaru zapalit da je šef ne vidi. Al na nekoga sam se moro izgalamit. A ona me gleda, samo što ne zaplače. Ne konta, što tolka frka radi marke i po. Mogu zamijenit, u čemu je problem.
Al nije to do marke i po. Jebo marku i po. Nego do prevare. Do laganja. Nema mi to više gdje stat. Gdje god pogledaš, laž. Samo laž. Oči da ti ispadnu od sitnih slova. Tražiš kredit, kažu kamata 5%. Sračunaš kolko moraš vratit, ispadne 60%. Pa jebemu sve, što ne piše 60%. Uzmeš ćevape, preko pola pakovanja piše nema svinjetine, poslije čitaš, pola junetina pola konjetina. Ili kenguretina. Malo-malo zvoni telefon, neko osiguranje, neki paketi…
Ako obnovim ugovor, dobiću još sto programa. Jarane, ja ne znam nikog da gleda više od deset. Nikome ne treba dvjesto. Ima samo onih bolesnika, što uzmu daljinski u sedam i šaltaju do ponoći. Da ih pitaš šta su gledali, samo bi ti dnevnik znali prepričat. Pune crkve i džamije, sve se bogu klanja, sve mrmlja neke molitve, isto ko da je duša veš pa se tek jednom sedmično na ruke propere… A jah preko praga, il gleda kako će te prevarit, il pazi kako da ga ne prevariš. Kupiš sto grama lješnika za kolače, dok dođeš kući pola ih se pretvorilo u leblebije. Neki dan izaberem komad šnicle, 540 grama, kažem da mi isfašira, pita jednom ili dvaput, kažem ja dosta jednom, on izfaširano stavi na vagu, 730 grama. Pa kolko bi bilo da sam reko dvaput? Vidio si one parlamentarce. Uzima pare za stan i odvojen život, a ne živi ni u tom stanu ni odvojeno. Onaj drugi vozi svoj auto, a naplaćuje ko službeni. I to na listi nekakvoj bilo, na plakatu. Pa to je da ga pljuneš kad ga sretneš, a ne da glasaš za njega. A ko glasa za njega? Isti takvi ko što je i on. Danas mesar, sutra ministar. Jesi li im vidio imovinske kartone. Stan na ženi, kuća na roditeljima, auto na ćerki.
Prošli mjesec ja s burazom svratio u selo, da obiđemo kuću, da vidimo da nije šta smrzlo, da nije ko razvalio, da pograbljamo malo. Nije prošlo pola sata, eto ti jednog, bi li mi to prodali. Kolko nudi? Tolko i tolko. A mi znamo da Arapi sve pokupovaše, plaćaju triput više. Kad ga buraz nije zatuko grabljama. Prokisle mi cipele. Vidim kod nas dole sniženje cipela 40%. Izaberem jedne, ne propuštaju vodu, gorotex, s popustom 90, izvadim novčanik, ona otkuca 135. Kako 135? Kaže te su deset posto. Al piše na izlogu 40%. Piše, ali samo na izabrane modele. Pa izabro sam, jebemu tavu i od tave držak. A koje su 40%? Pokaže mi jedne, da mi ih pokloni, ne bi ih nosio. Ja ne znam ko to dizajnira, isto Dalas namještaj. Hem kabasto, hem tvrdo, hem ružno, da bog sačuva.
Vratim ja onaj čaj, onaj 3% brusnica, pregledam sve, na kojem god piše brusnica, unutra šipak i hibiskus. Odem u apoteku, ima 100. Platim sedam maraka sto grama, dođem kući, unutra suhe brusnice. Na pijaci kila osam maraka. Ne kaže se džaba pošten i budala isto. A svi pametni. Ama ha upiše školu, prošlo odličnim. Prolaznost 100%. Proizvedeno u Bosni i Hercegovini.
Piše: Nenad Veličković
Be the first to comment