MAGNIFICO – Istina o mojoj pjesmi „Pukni zoro“ (VIDEO)

Robert Pešut poznatiji kao Magnifico napravio je totalni haos muzikom za „Montevideo“, „Samo malo“ se svira na svakoj svadbi, dok „Pukni zoro“ već nosi teret izmišljene legende. S Draganom Bjelogrlićem Magnifico sada ponovo sarađuje na novoj seriji „Senke nad Balkanom“ i već čujemo komentare da će „soundtrack biti brutalan“. U međuvremenu je objavio album „Charlatan de Balkan“, a aktuelan je animirani spot za pjesmu „Cici Mici“… Malo li je povoda za razgovor s ovim neobičnim slovenačkim umjetnikom?

U razgovoru za NOIZZ Robert Pešut ruši sve misterije koje prate lik i djelo Magnifica i – postaje nam još interesantniji.

Kakva će muzika pratiti „Senke nad Balkanom“?

– Ovaj put contemporary music. Serija je, onako da kažem jednostavnim, prostim jezikom gledalaca, HBO-ovska, u produkciji, u načinu režije, dešava se između dva rata, a muzika nema veze s razdobljem u kome se dešava film. Nije kao kod „Montevidea“ gdje smo hvatali taj sentiment. Ovdje ne hvatamo sentiment, zadovoljavamo sliku na drugačiji način.

Kako je izgledao rad na ovom projektu?

– Hektično, zbunjeno kao uvijek. Mi muzikanti uvek smo zadnji u tom procesu filma. Oni nekako naprave sve pa naravno, onda nestane i vremena i para.

Hitovi iz „Montevidea“ su već stekli status evergrina, da li ste očekivali takav uspjeh?

– To je nešto što možeš da želiš, ali da je dovoljna želja pa da se nešto desi, možda. Čini mi se da je puno slučajnih faktora. Bio je odličan film, bio je veliki hit ili je obrnuto, kako god. Nekad se stvari poslože. Kad bih znao da prognoziram to, pa davno bih to napravio. Međutim, nisam. Nekad se desi da tako muzika iz filma doživi svoj život i bez filma. Uglavnom se to ne desi.

Kako je došlo do toga da za vašu pjesmu „Pukni zoro“ svi misle da je „stara srpska pjesma iz Prvog svjetskog rata“?

– Šta ja znam. Srbi su epski po filozofiji i vole kad je nešto legendarno, epski. Nije nikako u redu da je takvu stvar napisao neko iz Ljubljane sa pivom u ruci koji čak nema ni inspiraciju ni u čemu nego je samo izvršio zadatak. Potpuno nepristojno izgleda za takvu stvar. Pa su krenuli da se stvar svira po kafanama, na rođenjima, sahranama, svadbama, odlascima u vojsku, šta ti ja znam, i pred sve važnije utakmice ljudi su pomislili da je najvjerovatnije to neka stara narodna iskopana od nekog… Čitao sam da ju je napisao neki poginuli srpski ratnik negdje na Solunu u Gvozdenom puku. Niko ne zna kako se on zove niti gdje je on umro nego je neko valjda našao tu pjesmu zapisanu. To me zabavlja jer čini tu pjesmu većom nego za što je bila rađena. Bila je rađena samo za film. Nekad ti se otme pjesma. Puno je veća od mene i kao da više nije moja. Toliko ju je narod prihvatio i kao da više nije moja – svi je svojataju. Skurvala mi se pjesma.

Kako ste vi reagovali kad ste čuli tu „legendu“?

– Bio sam iznenađen silinom i sigurnošću njihovog izlaganja, ali me ubrzo počelo to zabavljati. To samo čini stvari još većom.

Priča o „Senkama“ se tek zahuktava, a u međuvremenu ste izbacili i novi album… Ko je „Charlatan de Balkan“?

– Tako se samo, naravno, zove ploča. Uvjek je nekako s ličnom notom, tako i ovaj. Šarlatanizam je nešto što mi je blisko. Kad sam pročitao samu definiciju šarlatana na Googleu, prepoznao sam sebe. To je čovek koji se bavi nečim o čemu nema pojma, bavi se nečime o čemu samo nagađa. Nema veze sa pjesmama na albumu. Meni se samo dopada naslov i to je neko moje lično izlaganje. Inače sam kantautor i naravno, šarlatanski pristup čini album takvim kakav je.

Po čemu se izdvaja pkesma „Cici Mici“ za koju ste nedavno predstavili spot?

– Najtipičniji je šlager. Tu sam najbolje uhvatio maniru šlagera. Jednostavna, pjevušljiva melodija sa jednostavnim harmonijama i malo catchy tekstom. To je i definicija šlagera zato mislim da je Cici Mici najveći šlager na ploči.

Šta vas inspiriše ovih dana?

– Mene nikad ništa ne inspiriše, samo mi se nekako čini da volim da radim to što radim, a da imam inspiraciju – nemam. Puno sam o tome čitao i slušao, ali inspiriše me rad, na čemu radim da završim seriju, novu od Bjelogrlića, „Senke nad Balkanom“. Ne mogu da kažem da je to inspiracija, više je zadatak. Tako da ne znam šta me inspiriše. Ništa. Ja nemam to.

Koja je najveća razlika između Magnifica i Roberta Pešuta?

– Nema tu neke razlike. To sam jednostavno ja. Kad idem na pozornicu, to je moje radno mjesto. Ja se tu obučem ljepše, za publiku. Kao i pop kad ide u crkvu. I papa sebi stavi neko drugo ime, pa valjda tako može i obična raja da čini.

Noizz.rs

Budi prvi koji komentariše

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.