Srbi koji su išamarali Sartra: „On mator, ružan i pametan“

Ako neka priča zaslužuje epitet „filmske“ onda je to ona o turbulentnom životu i misterioznoj smrti Stevice Markovića i Miška Miloševića.

Životne epizode dvojice Beograđana zaista liče na film, a život Miloševića se brutalno završio u prestonici filmske industrije – Holivudu. Stevica Marković bio je glavni akter ogromnog političkog skandala koji je tresao Francusku, a Miloševićeva karijera u Kaliforniji nije imala toliko stepeni Rihtera da bi srušila ona čuvena slova „Hollywood“, ali je ipak dobro protresla Dolinu snova.

I sam njihov početak ima veze sa filmom. Tokom 1958. u Beograd je stigao francuski glumac i superstar Alen Delon, da bi snimio fim „Marko Polo“. Tu je upoznao Stevicu Markovića i Miška Miloševića, dva zgodna i jaka frajera koji su dane provodili skačući sa Savskog mosta, jureći gradske lepotice i već su nanizali na svoje pesnice sve što se moglo isprebijati da bi se stiglo do titule „kraljeva ulice“.

Na kraju snimanja filma, Delon vodi sa sobom u Pariz svog dublera Miška Miloševića koji će mu postati telohranitelj i veliki prijatelj. Nekoliko meseci posle toga, u ilegalnom prelasku granice, u Pariz stiže Stevica Marković koji će tokom naredne decenije postati lik koga će znati svaka francuska prodavačica kroasana.

I šta radi Stevica Marković?

Tu i tamo ukrade komad slave svog šefa, pa osvane u čuvenom „Pari maču“ koji je doneo reportažu o njemu s naslovom „Stevan Marković – najači i najlepši čovek u Parizu“. Ipak, mnogo uspešnije od slave, sa svojim gazdom deli njegovu ženu – Natali Delon. I ne zaustavlja se samo na tuđoj ženi, komada jedan.

Ubrzo osvaja i Silvi Vartan, pevačku zvezdu koja je za diskografsku kuću RCA prodala manje ploča jedino od njihovog prvog ekskluzivca – Elvisa Preslija. Bogatašice su obožavale Markovićevu neoubuzdanost po tradicionalnoj mustri „žene vole razbojnike“. Suprug Silvi Vartan je bio Džoni Holidej, neprikosnovena francuska muzička zvezda i neka vrsta Elvis Preslija u verziji „made in France“. I ne samo što je Marković postao ljubavnik supruge simbola Francuske, već će uništiti jedan koncert Džonija Holideja u Parizu.

Uoči spektakularnog nastupa Džonija Holideja u Parizu, Marković obećava zemljacima da će napraviti haos u Parizu. I dok je na bini Džoni Holidej isporučivao hitove, njihao kukovima i izazivao tahikardiju ženskih srca u areni, nije slutio da je tu i jedan neobični „fan“. U jednom trenutku Stevica se popeo na binu, oteo gitaru od Holideja i počeo da ga udara. I na samo to. Od francuskog Preslija tražio je da viče „Živeo car Lazar“, „Živeo Miloš Obilić“ i Holidej je vikao to u mikrofon ne znajući šta govori, kao i većina posetilaca.

Ceo Pariz je brujao o tome, a sve francuske novine donele su tekst o ovom iznenadnom gostu na koncertu koji je prebio francuskog superstara.

I to nije bio jedini skandal. Stevica i ekipa su jednom prilikom u čuvenom kafeu „Flor“, u pariskom Latinskom kvartu, išamarali najvećeg francuskog mislioca i filozofa – Žan Pol Sartra. To je bio šok. I ako su Marković i ekipa mlatili bokserske prvake, gradske mangupe i siledžije, pitanje je šta je bio razlog za šamaranje velikog francuskog mislioca. Jer sigurno da Marković nije hteo da „skine“ Sartra sa trona ateističkog egtistencijalizma, a sigurno ga nije naljutila ni neka njegova književna kritika. Izvesno je i da naš zemljak nije ošamario Sartra razočaran njegovom novom knjigom.

Ništa od toga. Objašnjenje Markoviće ekipe za ovo „propitivanje“ velikog filozofa bilo je sledeće. „Žan Pol Sartr je bio sve ono što mi nismo. Mator, ružan i pametan. Mi smo bili mladi, lepi i glupi, a on je ceo dan srao na televiziji i novinama i morali smo da ga bijemo“.