Са 57,5% (према изворима Свјетске банке) БиХ је свјетски првак у незапослености младих. Други извори кажу да у већим градовима половина младих у тридесетим годинама нема ни једног дана уписаног радног стажа. У мањим градовима и на селу ситуација је још гора. То није добро, сви ћемо се сложити. Како би се стање поправило све босанскохерцеговачке владе, парламенти и скупштине, вијећа, одбори и одјељења на државном, ентитетском, кантоналном, градском и општинском нивоу скочиле су на ноге и почеле дјеловати. Усагласили су политике, ставили на страну националне, вјерске и политичке подјеле и размирице и договорили заједничко дјеловање. По први пут у краткој историји младе државе Босне и Херцеговине. Сви к’о један. Братство и јединство. Јосип Броз би, да их види, сузу радосницу пустио. Једино нам није познато да ли стратегију и тактику договарају дигитално, телепатски или директном комуникацијом. Некако нам је невјероватно да могу све договорити и усагласити директном комуникацијом. Мислимо да се ипак ради о неком напредном систему комуницирања непознатом и недоступном нама обичним смртницима. Не знамо ни које је кровно тијело заслужно за надзор и координацију, али мора му се одати признање јер савршено ради посао. Оваква усаглашеност и разумијевање није виђена још од договора о подјели новца из Електропреноса.
Као четири кључне стратегије у борби против незапослености младих одређене су:
– Корупција,
– Непотизам,
– Економска стагнација и
– Константо стварање осјећаја општег безнађа.
Ове четири стратегије када се спроводе синхроно творе магичну формулу која за резултат даје рапидно опадање стопе незапослености младих. Како? Врло једноставно. Незапослена младост масовним егзодусом напушта земљу. Јер, шта да ради млада незапослена особа у земљи која јој не нуди никакву будућност ни изгледну перспективу? Ништа. Одлази из ње.
Математички гледано, идеја је напросто генијална. Ако запослите једну особу смањили сте број незапослених за један, али ако ту особу протјерате из земље не само да сте смањили број незапослених за један већ сте смањили и полазни обрачунски број и дугорочно ријешили проблем који би се у првој солуцији могао поново јавити, јер признаћете, послови су једна врло несигурна и промјењива појава на коју се није паметно дугорочно ослонити. Ужитак је размишљати о томе како наши политичари дугорочно брину за нас. Концепт је толико савршено функционалан да су га почеле копирати и сусједне земље Хрватска и Србија. Али, не требају нашим политичарима признања и похвале, вијенци и ловорике. Довољно им је то да формула функционише и незапосленост се смањује. Рапидно. Сваки дан по неколико аутобуса младих престаје тражити посао у БиХ и почиње га тражити негдје другдје. Постају туђи проблем.
Масован одлазак младих, па и оних мало старијих доводи до предвиђања која кажу да ће до 2050. БиХ бити држава биједних стараца. Од политичара то нећете чути. Од њих можете чути само да број незапослених опада. На примјер, тешко ћете чути колика је стопа незапослености која тренутно износи невјероватних 41,65% (стопа незапослености од 57,5% са почетка текста се односи само на младе).
За крај, као апсолутни доказ генијалности босанскохерцеговачких политичара наводимо податак да емиграција годишње у БиХ пошаље три миљарде КМ што покрива 13% БДП-а. Процјењује се да још толико новца од емиграције уђе путем неформалних канала. Још један економски показатељ у којем је Босна и Херцеговина међу свјетским првацима.
Ако има још неко да сумња у способност наших политичких елита и мисли да би ову земљу требало мијењати нека лагано почне са паковањем и истраживањем у коју земљу да иде па нека тамо машта о промјенама јер се овдје нема шта мијењати. Ова земља је дошла до краја историје, хисторије и повијести. Овдје се више ништа неће мијењати.
Осим ако се ситуација не окрене, па евентуално млади протјерају политичке елите у масовни егзодус. Али, за тако нешто би се прво требали пробудити и сагледати гдје живе.
Be the first to comment