Privatnost na internetu? Ne ložite se mnogo

Iako će me svi IT stručnjaci najverovatnije iznapušavati zbog ovog teksta – objaviću ga pa nek ide. Ovaj blog ionako nema neku svetlu budućnost.

Kad ostavite komentar ovde na ovom blogu na kom ste baš sad – ja vidim sa koje ste IP adrese ostavili komentar – i to je jedna od standardnih mogućnosti WordPressa…dakle vidim kog internet provajdera koristite ili pak kog mobilnog provajdera koristite, eventualno iz koje ste države pa možda čak i iz kog ste grada. Na osnovu imena koje ostavite u komentaru mogu probati naći vaš broj fiksnog telefona u „Belim Stranama“ pa na osnovu njega i vašu adresu gde živite…ako niste ostavili pravo ime ali jeste email adresu – mogu naći na Facebooku i drugim društvenim mrežama vaš profil pa sa njime doći do tačne lokacije gde živite, ko ste i šta radite.

Kad čitate ovu stranicu vidim preko Gugl analitike koji browser koristite, koji operativni sistem koristite, šta ste to guglali pa vas je Gugl doveo do mene, šta vas je na blogu najviše zanimalo, koliko ste se zadržali čitajući i svašta nešto još dodatno. To sve vidim ja kojeg te informacije uopšte ne zanimaju – uz pomoć jednog parčeta Gugl Analitik koda koji je postavljen na blogu.

To vidim ja, iz ovog neprofitabilnog bloga i sa nula uloženih dinara u bilo šta vezano za prisluškivanje i prikupljanje informacija….šta mogu tek videti službe koje imaju neograničena finansijska sredstva na raspolaganju i vrhunske umove IT sveta u svojim redovima?

Opasne IT face, poput direktora Facebooka, Microsofta, Applea….lepe preko svoje kamerice na laptopu izolirku da kameru ne bi neko aktivirao pa ih gledao. To isto radi i direktor FBI-ja.
Dosta ljudi svedoči o tome kako su nešto rekli pored laptopa – pa su odjednom Gugl i Facebook počeli da im plasiraju reklame vezane za to nešto što su rekli iako ništa nisu kuckali na kompu – dakle, osluškuju li nam mikrofone?

Razvijene su i metode da neko špijunira šta kuckate na tastaturi samo na osnovu zvuka tastera (više ovde). Mogu vas špijunirati i na osnovu toplote koju vaš kompjuter odaje. Ne koristite kompjuter? Nema problema, mogu vas gledati iz satelita, pratiti vaše kretanje putem smartfona, ako nemate smartfon mogu znati gde ste na osnovu toga sa koje antene vaša SIM kartica dobija signal i koje su joj antene u blizini. Nemate mobilni – mogu vam prisluškivati fiksni telefon. Ne koristite ništa od tehnike i odete negde na planinu – nema problema, satelit snima sve šta radite.Imam par drugara koji na net idu isključivo putem Tora, misle da su tako očuvali „svoju privatnost“, traže od mene da im mailove šaljem samo ako su enkriptovani PGP-om. Zašto? Neko ih špijunira? Razumeo bih da posećuju DarkWeb lokacije i tamo traže droge i plaćene ubice – ali da odeš na Facebook ili ovaj blog ovde putem Tora…pa brate Tor stranice otvara minimum 3x sporije, zašto da ti šaljem šifrovan email ako je sadržaj maila apsolutno legalan. Istina je samo da ako ostavite komentar preko Tora ja neću znati ništa o vama. Ja neću, da li neko drugi hoće?

Poenta priče – treba očuvati svoju privatnost ali samo u odnosu na druge korisnike na Internetu – ne odavati informacije o sebi više nego što je to potrebno, ne pričati drugima kad idete na godišnje odmore i ostavljate stanove praznima, gde god možete u blogovima ‘i internetima’ stavite lažne podatke – ali kad su u pitanju „organizacije“ iznad…tu nema spasa, naći će vas bilo kako bilo, za neke metode praćenja znamo…za neke ćemo saznati za 10 godina a neke metode nećemo nikad.

Ajde ovako….koliko nas zna šta je tačno uloga i od čega se tačno sastoji recimo jedan procesor i šta se tačno dešava u samom procesoru – mimo opštepoznatih radnji ‘šta je i čemu služi procesor‘. Evo kazaću ja – zna tačno isključivo i jedino proizvođaš procesora…i to samo ako je on jedini u lancu izrade hardvera za proizvodnju tog procesora. Ko vam garantuje da u se u tom procesoru ne nalazi ama baš ništa za špijunažu i prikupljanje podataka pa čak i mimo znanja samog proizvođača?

Ne ložite se mnogo, privatnost na internetu a bogami i generalno – ne postoji, ma koje Torove, Signale, Onione i šifrovanja koristili. Ovo je definitivno era Velikog Brata i ne možete tu ama baš ništa uraditi, mogu samo da se pravim da sam neki mozak i kokodačem „privatnost na internetu, privatnost na internetu“ – tako da, neka ih, neka gledaju jebo ih ja, kad im već ne mogu ništa.

Praksa je pokazala da i te raznorazne enkripcije na koje se svi pozivamo, da su neprobojne samo za nas „low-level“ raju i više jednostavno ne verujem u nju na tom nekom „višem nivou“. Evo vam ga primer https…niko ne može da vas špijunira ko se postavi između vas i servera…i opala, Heartbleed bug – ipak može, ko hoće. Koliko ima tih „bugova“ za koje još uvek ne znamo?

Privatnost je moguća samo „na lokalu“ i zaštita je moguća samo od sitnih riba i boranije, komšiluka, razne low-level internet/provajder raje…od ovih ostalih – zaboravi priču.

Izvor: kompjuteras.com