Одлука скупштине града Требиња да Повељу града Требиња додијели генералу Радовану Грубачу, ратном команданту Херцеговачког корпуса, и привреднику Душану Васиљевићу, је веома добар и сваке похвале вриједан потез новог градоначелника и градских власти. Генерал Грубач је истински херој који је у најтежим временима, маја 1992. године у јеку агресије Хрватске војске и ХВО-а на простор од Требиња до Мостара и долине Неретве, дошао из Београда у родну Херцеговину, стао на чело тек формираног Херцеговачког корпуса и четири године успјешно командовао одбраном источне Херцеговине.
Нажалост након рата генерал Грубач је неправедно био заборављен и запостављен, Херцеговци нису цијелинили његове велике заслуге и допринос одбрани Херцеговине и стварању Републике Српске, и зато је Повеља града само мали знак захвалности којим се симболично исправља велика неправда. Годинама сам писао о тешкој неправди која је причињена генералу Радовану Грубачу, пуковнику Радославу Зубцу и бројним другим официрима и војницима Херцеговачког корпуса и Војске Републике Српске који су неправедно заборављени, маргинализовани и запостављени након завршетка Отаџбинског рата. Неке се неправде тешко могу исправити, али сматрам да Лука и нова администрација не само дјелимично већ у потпуности требају преузети ово поглавље из мог Програма и куповином мањег једнособног или двособног стана генералу Грубачу и пуковнику Зубцу трајно ријешити стамбено питање високим официрима Војске Републике Српске. Такође град Требиње као центар регије, и Заједница општина и градова источне Херцеговине из свог буџета, требали би донијети Одлуку о издвајању мањих новчаних средстава, око 700 марака мјесечно, за генерала Грубача као знак поштовања и захвалности за велики допринос одбрани Херцеговине у најтежим временима. Генерал Радован Грубач је изразито частан, поштен, храбар и способан српски официр који је доживио судбину многих својих претходника, од војводе Мишића, Бојовића до Милунке Савић, и крајње је вријеме да град Требиње и цијела Херцеговина скромним гестовима пажње исправде неправду која му је причињена у протеклих 20 година.
Такође морам јавно да похвалим и изразим лично одушевљење и задовољство што је за начелника Одјељења за борачко-инвалидску заштиту именован Петар Влатковић, такође изразито частан, поштен и храбар српски војник и интелектуалац. Још као дјечак слушао сам приче од старијих рођака и комшија о храбрости Пера Влатковића званог „Витез“, и апсолутно сам увјерен да ће Перо Витез Влатковић бити најбољи и најуспјешнији начелник у Лукиној администрацији.
Сваки привредник који дође у Требиње треба да буде награђен, а много више од Повеље Града заслужио је велики и прави бизнисмен Душан Васиљевић, који је уз Родољуба Драшковића најважнији инвеститор који је дошао у Требиње и Херцеговину након Отаџбинског рата.
ИЗВОР: Небојша Вукановић
Be the first to comment