Интервју из децембра 2012 са Славком Вучуревићем

Градоначелниче, честитамо вам поводом ступања на дужност првог човјека Града.
– Хвала на честиткама, користим прилику да се захвалим свим грађанима Требиња, посебно оним који су, на протеклим изборима, гласали за мене, који су имали повјерења да ћу нешто промијенити у граду.

Примопредаја власти службено је обављена и потписан је докуменат са претходном администрацијом. По други пут у неких мјесец дана, неуспјела је продаја некадашње зграде Ђачког дома, од близу милион и седамсто хиљада конвертибилних марака. Како покрити толики буџетски дефицит? С тим у вези, најавили сте и потребу за новим ребалансом градске касе, у коме правцу би ишла измјена расподјеле буџетских средстава?
Са мојим претходником, господином Ћуком, усагласили смо да је потребно дати тачан пресјек финансијских потраживања и финансијског стања градске управе и буџета у овом тренутку.

Већ данас ми можемо рећи да имамо дефицит од 1.736.000, јер су расходи у буџету направљени на основу могуће продаје некадашње зграде Ђачког дома, што се, нажалост, до данас није десило. Постоје законске обавезе и начин како се санира дефицит, али то је, ипак, проблем и за мене као новог градоначелника, и за функционисање локалне управе, али и за сам град Требиње, с обзиром на то да имамо нешто што се зове дефицит, или боље речено да имамо потрошен новац на једној страни, а на другој страни – да немамо одакле то да измиримо.

За нови ребаланс ја сам знао оног тренутка када је усвајан прошли ребаланс, поготово га нова ситуација сада налаже. Ипак се показало да је ребаланс за 2012. годину, који је актуелна власт усвојила, био предизборни, није био реалан, није био утемељен на стварној економској моћи наше привреде и наших изворних прихода, већ је био, како би се рекло, пропагандни, рекламерски.
Остаје нам тежак задатак да задовољимо буџетске кориснике и потрошаче са једне стране, и да, са друге стране, изнађемо могућност како да тај буџетски дефицит у наредном периоду санирамо.

У првом обраћању јавности као градоначелник, рекли сте да је градска администрација прегломазна, најавили сте промјене на том плану. Да ли то, практично, значи отпуштање радника у градској администрацији и јавним установама, након израде нових правилника о систематизацији, који такође, најављујете?
– Ја сам то рекао, а за ту чињеницу сам знао и раније, као и многи грађани Требиња, дакле, у градској управи су запослена 194 лица, а европски параметри говоре да у нашој администрацији треба да ради око 60-70 људи. Рекао сам то и раније, и стојим и данас иза тих ријечи, да је то у овој економској ситуацији за Требиње неприхватљиво, да оно не може да има толики административни апарат.

Овоме треба додати и податак да се директно из буџета финансирају и јавне установе: Центар за социјални рад, Територијална ватрогасна јединица Требиње, Јавна установа „Наша радост“, и да они запошаљавају укупно 115 људи. Још немамо прецизну евиденцију о броју запослених у оним јавним установама које се субвенционишу из буџета, а то су: Агенција за развој малих и средњих предузећа, Дом младих, Центар за информисање и културу, Требињеспорт, Градска апотека, Општинска организација Црвеног крста.
Чини ми се да смо, заиста, у мало незавидној ситуацији и да све то укупно оптерећује живот града. Мораћемо, ускоро, урадити анализу стања у администрацији и установама које се „наслањају“ на буџет и реално сагледати шта можемо платити у овој ситуацији, а чега се морамо одрећи. Мораћемо правити резове на свим нивоима, онај ко зна и ко буде потребан, остаће на радном мјесту, онај ко буде „вишак“ добиће шансу на неком другом радном мјесту, кроз одређене програме запошљавања и нове инвестиције.

За крај разговора, како видите Требиње у наредне четири године? Како унаприједити предзнак и града и центра регије?
– Требиње видим, прије свега, као институционални развојни центар Источне Херцеговине. Требиње видим као дестинацију, гдје ће се у наредном периоду инвестирати довољно да можемо да повучемо већи број људи са бироа, кроз програме и БЕМЕ и „Индустрије алата“, као и неких нових потенцијалних инвеститора, који нам се јављају.
Требиње видим као инвестицијску зону. Већ у овом тренутку имам информације, из разговора са господином Миловићем, који је власник АД „Попово поље“, да ће та његова компанија, која, на срећу, за сада врло успјешно обнавља Попово поље, већ у овој години уложити милион евра у нове насаде у Поповом пољу, да су у плану да направе хладњачу и да се развијају до краја на овом подручју и да ћемо нашим пројектом пољопривредне производње, изградњом огледних фарми, помоћи да значајније покренемо пољопривредну производњу.

Са друге стране, младим људима, младим тимовима, представићемо што више програма који су потребни Требињу, тражићемо потенцијалне инвеститоре. Спреман сам и опредјељен да једну екипу младих људи, стручњака, које ћу одабрати, пошаљем по понудама одређених градова у Европи, да се едукују у циљу вршења и градске власти, а прије свега у вршењу и привлачењу страних инвестиција.

У контакту смо са бројним градовима Србије. Наш циљ је да позитивна искуства пренесемо на наше подручје и да то буде потенцијални, први замајац да Требиње крене са мртве тачке, да поправимо животни стандард свих грађана у Требињу. Али, морам да поновим још једном, предуслов свих предуслова јесте да се ми у Требињу, коначно, обрачунамо са криминалом и корупцијом, и то ће бити један од најтежих задатка и позивам грађане Требиња, и позиваћу, на сталну подршку.

Господине градоначелниче, хвала на разговору у име читалаца Гласа Требиња!
– Хвала и вама и поздрав свим грађанима Требиња, уз жеље за добро здравље и да останемо јединствени у рјешавању привредних, социјалних и свих других питања у нашем граду.
Извор: Влатка Мусић/Глас Требиња

 21 

Budi prvi koji komentariše

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.