Милорад Додик је 15-ог априла 2015. године Народној скупштини Републике Српске предложио на усвајање Декларацију о признавању геноцида Турске над Јерменима од 1915. до 1917. истакавши у образложењу да се Срби солидаришу са Јерменима због геноцида и покоља који је над њима извршили Турци током распада Отоманског царства, када је за кратко вријеме убијено или протјерано 1 500 000 Јермена. Истовремено његова посланица у Представничком дому ПС БиХ Милица Марковић, као Извјестилац Комисије за друштвена питања, здравље и одржив развој Савјета Европе о Сарснаг водном резервоару у Нагорно-Карабаху, представила је Савјету Европе Извјештај у коме се, између осталог, тешко оптужује Јерменија да „намјерно ускраћује воду Азербејџану, намјерно изазива еколошку катастрофу и врши еколошку агресију која би се могла назвати непријатељским актом према Азербејџану. Јерменија је окупирала вјештачко језеро, те повриједила Хелсиншку конвенцију о употреби вода угрозивши живот становништву Азербејџана…“ Марковићева је написала једностран и веома пристрасан Извјештај у корист Азербејџана након двије посјете Бакуу, а да при томе није отишла у Јерменију и чула ставове друге стране, иако је то била обавезна по Правилима Савјета Европе. Миличина некоректност, пристрасности, кориштење тешких оптужби и квалификација супротно платформи ОСЦЕ-а, додатно је изненађујућа имајући у виду трагична искуства и демонизацију кроз коју су прошли Срби током процеса распада Југославије.
Судећи по Милициним ставовима, Јерменија нема теренско возило са зимским гумама које би могло да се креће по планинским путевима. Правдајући се пред камерама своје партијске телевизије РТРС-а, Марковићева је изјавила да није била у прилици да оде у Јерменију и Нагорно-Карабах, и чује њихов став јер се ради о планинској области која је неприступачна зими, а Јермени јој наводно нису могли организовати превоз и посјету.
Нафтом богати Азербејџан очито нема проблема са џиповима и зимским гумама, па је Марковићева и љети и зими посјетила Бакуу, први пут од 14-ог до 20-ог децембра 2014, и други пут од 24-ог до 28-ог августа 2015. Том приликом детаљно се упознала са ставовима азербејџанске стране и вјерно их пренијела у свом једностраном про-азербејџанском Извјештају Савјету Европе.
Сумњу да Јерменија ипак можда има бар једно теренско возило пробудила су писма која је у више наврата написао Хермин Нагдилан, потпредсјеник Скупштине Јерменије, министар вањских послова Нагорно-Карабаха Армин Алексијан, те остали званичници Јерменије и Нагорно-Карабаха. Они су у више наврата позивали Милицу Марковић да дође у посјету, обиђе спорни регион, чује њихове статове и напише објективан Извјештај. У позивним писмима Марковићевој, који су упућени и челним људима Савјета Европе, Јермени траже од Милице да само одреди датум посјете како би јој обезбједили логистику и састанке са највишим званичницима и предсједником јерменског Парламента.
Упркос бројним позивима, за више од годину дана Милица није успјела наћи слободан дан и посјетити православну Јерменију, па је написала изразито пристрасан Извјештај у корист Азербејџана, већински насељеног муслиманима. Њен Извјештај и понашање оштро се коси са спољном политиком Милорада Додика, који је однедавно одбацио износану америчку „спитфајерицу“ и на брзину пресвукао руски шињел. Православна Јерменија са свега 3 000 000 становника окружена је Турском, Азербејџаном и Ираном, и тек уз значајну војну, дипломатску и осталу подршку Русије некако успјева да опстане на Кавказу окружена са више стотина милиона муслимана. Турска је кључни стратешки партнер Азербејџана, па је чудно што је Марковићка показала симпатије према пријатељима Реџепа Тајипа Ердогановим, и својим „пробосанским кавкавским Извјештајем“ нанијела велику штету православној браћи Јерменима, које једино штите Путин и Русија.
Да ли су узрок томе ћелаве љетне гуме на јерменским џиповима, или нафта богатог Азербејџана, можда ће показати вријеме и евентуална истрага коју воде Јерменија, Русија и Савјет Европе. Занимљиво ће бити видјети како ће на све реаговати Милорад Додик и да ли је можда скандалозан Извјештај и чудно понашање његове посланице био главни узрок што се Додик прошле године вратио са пола пута и није успио да слети у Јереван на обиљежавање стогодишњице од геноцида Турске над Јерменима.
Небојша Вукановић
www.nebojsavukanovic.info
Be the first to comment