Изгубљено писмо поглавице Црног Лоса (ВИДЕО)

Прије него су наша бијела браћа дошла да нас учине цивилизованим, ми нисмо имали затворе. Нисмо имали браве ни кључеве па међу нама није било ни лопова. Кад би неко био толико сиромашан да није могао себи приуштити коња, шатор или покривач, он би у том случају примио све то на дар. Били смо превише нецивилизовани да придајемо велику важност приватном власништву. Нисмо познавали новац, тако да се вриједност човјека није мјерила према његовом богатству. Нисмо имали утврђене писане законе, није било адвоката и политичара па нисмо били у стању варати једни друге. Били смо у стварно лошем стању прије него што су бијели људи стигли и не знам како смо уопште били у стању управљати нашим животима без тих ствари које су (тако нам кажу) пресудне за цивилизован живот.

“Наша Мајка Земља није наша земља, није ни ваша земља. Она не припада никоме и припада свакоме. Постоји много љета прије нас, и постојаће још пуно љета послије нас. У свакој ријечи видићете себе, вјетар се налази у вашој коси, Сунце вам додирује кожу. Од приноса Земље живимо, толико тога нам дарује, зато требамо бити захвални док ходамо по њој. Дошли сте с намјером да узмете Мајку Земљу, желите мој народ отјерати, прије времена на Велико Плаветнило послати. Прије него што то урадите послушајте добро моје ријечи. Не можете отети нешто што не припада никоме, и припада свакоме. Једнога дана, када се најмање будете надали томе, и вама ће се десити исто. Животни циклуси завршавају свој савршени круг, и опет се све враћа на исто. Ваш Животни круг почиње отимањем, знајте да ће се тако и завршити. Ако мој народ пошаљете на Велико Плаветнило прије времена, са Великог Плаветнила доћи ће нека чудна Птица велика, и тога дана, нажалост, пуно вашег народа отићи ће на Велико Плаветнило. ЈЕДНО нам не можете одузети, оно што носимо у нама – Духове наше. И даље ће се шетати по Мајци Земљи, и даље ће пловити по Великом Плаветнилу. Увијек ће бити уз вас. Нијеми свједоци ваших недјела. Сама Мајка Природа показаће своје друго лице. Послаће вам пуно јаких вјетрова, ријеке и океани пустиће бујице, нестаће ваша нова велика села, од камена направљена. Не пријетим вам, нити вас покушавам плашити. Само говорим што види срце моје, оно што предстоји у љетима која долазе послије нас. И знајте да ће мој народ живјети и даље. Јер, Велики Духови никада не умиру, не могу нестати. И они ће бити нијеми свједок вашег самоуништења! За крај даћу вам ипак један савјет: чувајте се од самих себе. Многима ћете се замјерити, међусобно ћете се уништавати, Духови ваши заувијек ће немирно лутати Мајком Земљом, коју ћете нажалост, полако уништити. Могли смо постати браћа, могли смо заједно живјети под истим Небом. Не заборавите – избор је био само ваш! Мом народу нисте ни дозволили слободу избора, али мој народ задржава своју слободу Духова.”