Kaže ostavio je dečko, ima problem. Ostavila ga cura, ima problem. Ostavila ga žena, ostavio je muž. Razveli se, prevario je, prevarila ga. Nema dovoljno para, radi na lošem radnom mjestu. Sve sami problemi. Da nabrojim još… Loše uče u školi, ne ide mu fakultet, završio u zatvoru itd. Problemi, problemi.
Trka za novcem izaziva masu sličnih problema. Uvijek neka žurba. Neko žuri da bi preživio i prehranio djecu, a neko da bi uvećao gomilu para, neki bi rekli „dopunio slamaricu“. Pa, neko opet trči za karijerom, ne bira sredstva da ide naprijed. Gazi sve pred sobom, otima. A sve zbog para jer su pare uslov da budeš srećan.
A da li je tako. Evo pitanje za razmišljanje! Šta je to sreća i šta je potrebno da budeš srećan, tj. da nemaš probleme u životu?
Zamislite seljančicu ili seljaka na dalekom istoku, na tibetskoj visoravni, daleko od naše civilizacije. Čuva koze i ovce cijeli život. Ne zna da postoje sateliti, hibridni automobili, Apple uređaji, modne kuće i modne revije, ništa ne zna. Ne dolaze te informacije do njega. Jede prirodnu hranu i mašta o svom rumenom seljaku ili rumenoj seljančici. Ispune mu (joj) se snovi i njih dvoje se skontaju. Naprave gomilu male bezobrazne djece i prožive svoj život dočekavši x20 unučadi. Ispunili su svoj suštinski cilj, produžili su vrstu i svoj gen, a da nisu patili za onim što ne znaju da postoji.
Sa druge strane, stanovnici zapadne civilizacije, tehnološki napredne, cijeli svoj život provedu u trci za novcem koji je preduslov sreće, sreće onakve kakvom je oni zamišljaju. Neko, kao što rekoh, trči za parama da bi preživio, a neko da bi ih uštekao što više. Naprave jedno, dvoje ili troje djece i to je to.
E, sad uzmimo jednog sa Tibeta i jednog iz Londona (nećemo sa Balkana jer mi smo van svake konkurencije). Ovaj iz Londona je uspio, skupio milione funti na banci, cijeli život trčao za funtama, mijenjao TV svaka 3 mjeseca, kola svakih pola godine, kupovao samo brendirane marke. A, ovaj sa Tibeta nije ni znao da to sve postoji, pa se oko toga nije ni nervirao. Svaki je bio srećan na svoj način.
I, uzmemo srećomjer, mašinu sa dva tasa, lijevi i desni, naravno. Na desni stavimo sreću onog iz Londona, na lijevi onog sa Tibeta. Koji će tas da prevagne? Ko je u životu doživio veću količinu sreće? Ja ne znam odgovor. Vi? Možda jednako, a možda je pobijedio ovaj sa Tibeta?
Zašto tako mislim? Pa zato što je ovaj sa Tibeta manje udaljen od svoje suštine. A suština postojanja svakog živog bića na planeti je produženje vrste. I konja i kupusa i kivija i majmuna i čovjeka. Naravno, mi smo ljudi pa, osim što nam je suštinski posao da produžimo vrstu, data nam je mogućnost da učinimo mnogo više nego majmuni. Da se kulturno, naučno i na svaki drugi način uzdižemo. Nažalost, čest je slučaj da umjesto evolucije u navedenim oblastima doživljavamo degradaciju, budemo gori od životinja.
Ljudi u zabačenim dijelovima civilizacije mogu imati samo suštinske probleme. Bore se da prežive, da ne budu gladni i žedni, žive od prirode i u skladu sa njom. Činjenica je i da imaju mnogo manje problema sa sterilitetom i da je veoma mali broj onih koji nemaju djecu. Potpuno suprotan slučaj je sa zapadnom, tehnološko naprednom civilizacijom. Stalna trka i frka uzrokuju stres, a stres je uzrok pravih problema.
Prokletstvo zapadne civilizacije je što se konstantno udaljava od svoje suštine. Samo sporadično se javljaju neki pokreti koji, navodno, pokušavaju da utiču na ljude da se vrate svojoj suštini. Da pokušaju uskladiti blagodeti novih tehnologija sa prirodom. Ali to, izgleda, ne ide jedno sa drugim. Postoji novac, novac i samo novac kao izvor sreće i svih problemčića.
Možda ste primijetili da sam pomenuo probleme i problemčiće. Vjerujem da su svi nabrojani problemi u ovom tekstu samo problemčići. I novac i škola i učenje i ljubavni jadi i… Pravi problemi su, u većini slučajeva, uzrokovani stilom života. To je kada se naruši zdravlje. Pogotovo tužno izgledaju u jadnim državama kakva je naša. Kada bolesnoj djeci SMS-ovima skupljamo novac za liječenje. Tu vidimo svu besmisao trke za novcem i takozvanom srećom. I onda se zapitam – ZAŠTO? Zašto ne vodimo više računa o svom zdravlju, o zdravlju naroda, nacije? Zašto se bar malo ne okrenemo svojoj suštini?
A gdje naći tu suštinu? Pa u samom sebi, a zatim je pukušati prenijeti na svoju okolinu. Naći sebi slične i širiti taj krug. Dakle, tražite je u sebi, jer u sebi, ako stvarno želite, možete naći sve. Nemojte se oslanjati ni na koga, jer je danas sve kontaminirano. I svejtovno i duhovno društvo. Sve je zatrovano materijalnim i ne teži skladu sa prirodnim i duhovnim.
Joj, kome ja ovo pričam. Šta zijevaš? Aj prošetaj ako ne razumiješ o čemu pišem. Ne ne ti, ti si ok. Ti čekaj moj sledeći članak! Vidimo se uskoro sa novim tripovima.. kad uhvatim malo slobodnog vremena 🙂
Autor: MOMČILO
Leutar:net
Be the first to comment