STRAH OD SMRTI

Gotovo da nema čoveka na zemlji koji u jednom trenutku svog života nije osetio strah od smrti. Stručnjaci ističu da je to zapravo prirodna reakcija mentalno zdrave osobe na izvesnu situaciju koja nas čeka. Naime, smrt je i u doba razvijene tehnologije i tehnike, velika nepoznanica sa kojom se svako živo biće suočava. Zato što nam je nepoznanica, zato nas i plaši. Što ne znamo šta nas posle čeka, hiljadu pitanja, a nigde odgovora. Kako živeti i nositi se sa tim ?

 Svako se plaši smrti na svoj način. Za neke ljude, strepnja smrti je muzička pratnja njihovog života. Njih svaka aktivnost navodi na pomisao da se taj poseban trenutak više nikada neće ponoviti. Kod drugih ljudi strepnja je glasnija, razuzdanija. Ume da eksplodira u 3 ujutru i ostavih ih bez daha pred utvarom smrti. Oni su opsednuti mišlju da će i sami uskoro biti mrtvi, kao i svi drugi oko njih. Neke ljude opseda konkretna fantazija o nastupajućoj smrti : pištolj uperen u lice, lokomotiva koja gromoglasno juri ka njima, pad sa mosta. Scenariji smrti poprimaju žive forme. Neko je zaključan u kovčegu, sa svesću o večnom ležanju u tami. Drugi se plaše da nikada neće čuti, videti, dodirnuti svoje voljene. Neki se plaše bolnog bivstvovanja pod zemljom dok su im svi prijatelji na zemlji. Život će se nastaviti svojim tokom, kao i pre, a oni neće imati mogućnost da saznaju šta će se dogoditi njihovim prijateljia ili svetu. Kod mnogih ljudi strepnja od smrti otvorena i lako prepoznatljiva, koliko god bila mučna. Kod drugih je suptilna, zatvorena i skrivena iza drugih simptoma i otkriva se jedino istraživanjem, čak iskopavanjem iz dubina. ( Irvin Jalom/Gledanje u sunce )

 Tema o kojoj se retko priča. Da li uopšte sme da se izgovori u svakodnevnom životu “ Ja osećam strah od smrti”, a da se ne doživi osuda od okoline i da te ne proglase ludim. Obično su reakcije negiranje, izbegavanje, čuvene rečenica: “ Pu, pu jezik pregrizla, da ne čuje zlo”. Ne doživljavati lično ovo nerazumevanje okoline, zato što se i oni nesvesno plaše iste stvari i ne umeju na adekvatan način da pomognu. Zato ako nemate prijatelja sa kim biste popričali o tome, neko ko je prevazišao tatanofobiju-strah od smrti , uvek se može pronaći dobar psihoterapeut. Znam da je danas teško i pruštiti dobrog psihoterapeuta, za prvu pomoć su dobre i knjige, preporučujem “Gledanje u sunce “ od Irvina Jaloma,  koji se bavi ovom tematikom.

 Čak se i antički filozof Epikur bavio ovim pitanjem. On je pretpostavljao da je naše stanje nepostojanja nakon smrti jednako stanju u kom smo bili pre rodjenja. Mene je ova rečenica mnogo puta utešila. Nismo se plašili rodjenja, iako je bila nepoznanica i tama, a plašimo se smrti koja je isto kao i rodjenje nepoznanica i tama. Ako se nismo plašili rodjenja nema razloga onda ni da se plašimo smrti. 

  Ustvari strah od smrti je strah od živeljenja. Osobe koje su mnogo udovoljavale drugima, radili sve za druge , da bi ispunili tudja očekivanja a retko, čak i nikada nisu uradili nešto za sebe, osećaju više taj strah. Dobra stvar u svemu tome je, čim osećate strah od smrti, znači da vam se živi, da još dosta toga želite da uradite u svom životu. Sada je pravo vreme za to. Pronaći svoj smisao , raditi ono što vas ispunjava, šta vašu dušu čini srećnom, naravno ne ugrožavajući druge ljude.

Ljudi koji su prevazišli strah od smrti su uradili sledeće:

  • Razgraničili su šta je u životu važno a šta nije i nisu se opterećivali nevažnim sitnicama.
  • Odlučili su da se ne bave onim što ne žele.
  •  Izabrali su da žive u sadašnjosti a ne u budućnosti ili prošlosti i fokusirali su se na elementarne stvari koje čine život: prijatna iskustva sa porodicom i prijateljima, kretanja u prirodi – menjanje godišnjih doba
  • Komunicirali su sa bliskim osobama na dubljem nivou.
  •  Smanjili su strahove u medjuljudskim odnosima, manje su brinuli o odbijanju i lakše prihvatali rizike.

 Još jednu knjigu koju preporučujem čuveni klasik “Stepski vuk” od Hermana Hesea koja govori o potrazi za identitetom. Glavni junak Hari koji je postao melanholičan, traži smisao svog života, se takodje bori sa strahom od smrti, gde u jednom delu knjige izgovara : “Ali zbog takvih istina kao što je ta da moramo da umremo i da je zbog toga sve svejedno, ceo život postaje plitak i glup”. Na to mu njegova prijateljica odgovara : “Tvoj život neće postati plitak i glup iako znaš da će tvoja borba biti bezuspešna.Bilo bi mnogo pliće,kad bi se borio za nešto idealno i mislio da to moraš da postigneš. Zar ideali postoje da bih ih čovek dostigao?

 Da li mi ljudi živimo da bismo poništili smrt?

 Ne,živimo da bismo je se najpre plašili, a da bismo je posle zavoleli i baš zbog nje ovo malo života u nama ponekad na jedan časak tako divno zaplamti „ (Stepski vuk/Herman Hese)

Danas neću da brinem o nebitnim stvarima, da pratim crnu hroniku, gledam vesti, da vodim računa o stvarima na koje ne mogu da utičem.

 A ti ?

Jovana Nedeljković / Leutar.net

Budi prvi koji komentariše

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Anti-SPAM Test *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.