Ljepota poroka

Tekovine savremenog društva, ispred kojih se obavezno stavlja epitet „civilizacijske“, većinom su totalno necivilizovane. Izrasle su na lažima, prevarama, teroru, mučenjima, ubistvima, i svemu ostalom najgorem, do genocida.

Idoli civilizacije, počev od faraona, careva i kraljeva, pa do božanstava i njihovih predstavnika, tj. tumača na Zemlji, stvoreni su na lažima i prevarama. Onda su narodne mase silom terane da u te idole veruju, ukoliko to nisu učinili dragovoljno i lakoverno. Na najvećim zverstvima osnažile su se države koje danas finansijski i privredno dominiraju svetom (ovom prilikom neću nabrajati kolonijalističke i robovlasničke poduhvate na kojima počivaju zlatne rezerve u trezorima Engleske, Amerike, Španije, Portugalije, Belgije, Holandije, Italije, Francuske, Nemačke,…). Isto tako i danas dominantne verske institucije u prošlosti su se uzdizale gušeći svaki drugi oblik bogopoklonstva osim njihovog (setite se samo šta je katolička crkva uradila Valdežanima i Кatarima organizujući krstaške ratove protiv njih u srcu Evrope, koji su rezultirali genocidima ravnim onom na putevima za „oslobođenje“ Svete zemlje i Hristovog groba od „nevernika“). O inkviziciji i pojedinačnim slučajevima gušenja slobode vere, nauke i slobodne misli, neću ni da govorim. Iza svega se, zapravo, krila pljačka i težnja za suprimacijom i dominacijom.

Pravoslavna crkva je jedino utoliko bolja jer je manja, pa je samim tim i manje zla nanela. Muslimanski šiiti i suniti se i dan danas uveliko ubijaju u želji da pokažu ko je u pravu; hrišćani im u tome uveliko pomažu. Bankari su izgradili imperije na pljački naroda, vojne industrije na ratovima, farmaceutske na bolestima, a prehrambene na gladi. Nauka se u primeni pokazala izuzetno krvavom, jer se prvenstveno posvećuje vojnoj svrsi, pa tek onda civilnoj; setimo se samo kako su najveće današnje automobilske industrije: Mercedes, BMW, Fiat, Sitroen, Ford, Rols Rojs i drugi, izgradili svoje imperije na tržištima Prvog i Drugog svetskog rata, gde su pravili sva vozila za potrebe rata; od džipa, preko tenka, do aviona i raketa. Naučnici su pod prismotrom političkih centara moći i ne mogu se slobodno baviti naukom, da ne bi završili kao Кopernik, Galilej ili Đordano Bruno pred inkvizicijom. Ništa se nije promenilo još od tog 16-17 veka, a zapravo se nije promenilo još od kako čovek postoji na Plavoj planeti, koju je zavio u crno svojom „civilizacijom“.

Niko ne misli na čoveka: svoga druga, prijatelja, brata, kuma, suseda, …,pa čak ni na čoveka u sebi; već samo na materijalno bogatstvo, tj. novac. O humanosti se pišu bajke i snimaju filmovi u kojima pravda uvek na kraju pobeđuje. I zakoni se pišu po meri čoveka, ali se hronično krše; mene čudi kada vidim da vozači voze desnom stranom, baš kako zakon nalaže, ali se onda setim da to ne čine zbog zakona, već zbog lične bezbednosti. Niko se nikakvog zakona ne pridržava iz solidarnosti, tj. empatije prema drugim ljudima, već se isključivo drži sopstvene koristi. Čovek je tako programiran, da ide samo za ličnom srećom. Nikakva udruživanja: u zadrugu, u radnu organizaciju, u političku partiju, u brak, naciju, državu, …, ga ne mogu učiniti lojalnim članom, ako od te zajednice nema lične koristi. Кoličina lične koristi je lepak koji ga drži u svakoj zajednici, a ne doprinos prosperitetu te zajednice. Oni koji su uzdigli pojedine države, nacije, crkve, preduzeća, …, pa i brakove, vodili su se, pre svega, ličnom korišću, pritom delegirajući određene nadležnosti svojim saučesnicima i istovremeno se odrekli dela koristi u njihovo ime. Tako su, na primer, Petar i Pavle dobili deo hrišćanskog kolača.

Zato se stalno vode ratovi, otima zemlja, kradu prirodna bogatstva, kradu ideje, pljačka imovina, siluju žene, odvode deca, …, pa se sa pravom kaže da je današnji svet „džungla na asfaltu“ – savremeno, urbano okruženje gde vladaju zakoni džungle uprkos buljuku javne administracije. Nismo se, po naravi, odmakli ni korak od svoje životinjske prirode. Čovek jedino nagviruje iz umetnosti i stvaralaštva, i iz dečjeg uzrasta – sve ostalo je cirkuska pozornica sa gladijatorima u glavnim ulogama. Кao što smo i mi lično spodobe nastale kao rezultat višemilenijumske negativne genetske selekcije – po principu da su samo najgrublji i najbeskrupulozniji preci opstajali i nas napravili – takav je kompletan svet koji nas okružuje: svet sazdan od krvi i nasilja. Prefarban je on lepim bojama i zamaskiran blještavim fasadama, dok ulicama hodamo mi, isto tako prafarbani i zamaskirani – pravi život se odigrava u podzemlju, gde Čamdžija zarađuje enormno na taksiranju.

Izvor: Bojan Vlahović

Budi prvi koji komentariše

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Anti-SPAM Test *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.