Đurđica Babić iz Gacka: Život je čudo

Đurđica Babić iz Gacka je kao članica Svetskog omladinskog hora predstavljala BiH na tronedeljnom gostovanju po Kini. I dok su utisci još sveži za “Direkt” priča o ovom neverovatnom muzičkom i životnom iskustvu.

Studentkinja Đurđica Babić iz Gacka je talentovana devojka, vedra i pozitivna. Uporedo studira srpski jezik i književnost na Univerzitetu u Novom Sadu, pohađa Srednju muzičku školu “Isidor Bajić”, peva u nekoliko horova i priželjkuje da upiše muzičku akademiju jer, kako kaže, muzika je njena ljubav i njen poziv.

Ako tome dodamo da je Đurđica sve to postigla uprkos činjenici da ima urođenu osteogenezu ili lomljivost kostiju i da je dobar deo svog dosadašnjeg života provela na lečenju, u gipsu i kolicima, njen uspeh može da se okarakteriše i kao herojski podvig. Ove teškoće kao da su joj očeličile duh, puna pozitivne energije i utisaka, upravo se vratila sa tronedeljnog boravka iz Kine gde je nastupala kao članica Svetskog omladinskog hora.

O tome kakve su okolnosti dovele do učešća u projektu koji okuplja sedamdesetak mladih ljudi iz celog sveta Đurđica za “Direkt “ pojašnjava;

“Sve se dešavalo u februaru ove godine kada sam na Instagramu videla obaveštenje o audiciji za Svetski hor u Novom Sadu. U komisiji su bili moji profesori i dirigenti horova u kojim pevam – Tamara Adamov Petijević i Bogdan Đaković koji su snimali i poslali zvučni materijal, te pisali preporuke za Belgiju gde je sedište organizatora. A 22. marta je stigao srećni mejl” sa uzbuđenjem priča Đurđica i dodaje da je ove godine hor činilo 68 članova iz 36 zemalja, a jedina predstavnica BiH je bila ona. Putovala je zajedno sa kolegama iz Srbije i Hrvatske, a Kinom je potpuno opčinjena:

“Fascinirale su me kineske znamenitosti poput Kineskog zida, Zabranjenog grada, Letnje palate, ali i to što smo bili zanimljivi Kinezima zbog zelenih očiju, tetovaža ili tamnije puti, pa su htjeli da se slikaju sa nama. Divno je bilo i pevati i družiti se sa drugima. Imali smo horsku razmenu sa horovima iz Mongolije, Latvije, Rusije, Argentine. Mislim da je svaki od članova zaslužio svoje mjesto u Svetskom omladinskom horu.”

Posebno joj je fascinantno saznanje da se hor u ovakvom sastavu može desiti samo jednom. Mada će i naredne godine neko od njih konkurisati, ova kombinacija se nikad više neće ponoviti. Ono što je svake godine isto je da okuplja mlade, pozitivne ljude koji vole muziku:

“Bili smo non-stop zajedno te tri sedmice, išli na probe, jeli i šetali zajedno, spremali se za koncerte i nastupali skoro svako veče – i uvek smo se odlično razumeli. Engleski jeste univerzalan jezik, ali je i muzika, svakako. Pevali smo na kineskom, mongolskom, švedskom, finskom engleskom i uvek smo se razumeli kao da svi pričamo jednim jezikom, a to smo preneli i na publiku i to je veličanstven osjećaj. Sa druge strane, svi članovi hora su potpuno različiti –od karaktera, profesije do pogleda na život. I od svakog od njih sam naučila nešto. Recimo, Nils radi u bolnici, ali ga muzika smiruje, Štefani studira medicinu i radi kao pedagog, a muzika joj je lijek za dušu, dok je Robert ekonomista i uvek rado peva u horu i posjećuje muzičke manifestacije u Estoniji. Dakle, svi se vraćaju muzici zato što ona ne pravi pitanje i jednako prima sve i svima ulepšava život.”

Zahvalna je i opštini Gacko i Sindikatu RiTE koji su je finansijski podržali kako bi otišla na ovo putovanje. Puna utisaka ističe da iskustvo oplemenjuje čoveka i menja mu život, a sadašnjosti daje primat u odnosu na razmišljanja o budućnosti:

“Trudim se da budem u sadašnjem trenutku. Želim da upišem muzičku akademiju i nađem dobrog profesora, tako da sam u procesu istraživanja, ali se ni ne opuštam, ni ne opterećujem previše. Želim i da putujem i nastupam, kao i do sada. Verujem da ću svojim trudom i radom, ali i pozitivnim razmišljanjem i uz podršku dragih ljudi, uspjeti da budem tamo gdje će biti najbolje za mene. Nemam nikakvih briga.” kaže ova izuzetna devojka.

Javnost je za Đurđicu Babić iz Gacka saznala pre tri godine kroz priču o devojci čarobnog glasa i krhkih kostiju čija je neuslišena želja da uživo čuje virtuoza Nemanju Radulovića. Vesti o tome doprla je i do Beogradske filharmonije, pa je usledio poziv da prisustvuje koncertu. Za Đurđicu je to bila još jedna potvrda da je život čudo.

Izvor: Direkt

Budi prvi koji komentariše

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena


*


Anti-SPAM Test *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.