U zgradu Vlade Republike Srpske u Banjaluci, ušao je markantan muškarac. Nešto ofucanija čudna garderoba i prašnjava kosa samo su pojačavale taj mačizam.
Nekoliko uposlenica koje su žurile na svoj redovni branč u „Malu stanicu“, uopšte se nisu ni trudile da skinu pogled sa stranca.
-Ja bi’ ovog kresnula, dobaci jedna nazalnim unjkavim glasom karakterističnim za Visoku Krajinu.
Ostale se nasmijaše.
Stranac prođe mimo njih i zastade ispred detektora metala.
-Ehej, kuda rođače?!?! Nije ti ovo ni štala ni pojata, a nije ti ni ćaćevina, pa da ulaziš kako hoćeš. Ajd’ ti sa mnom na prijavnicu da ti uzmem podatke, izdera se na neznanca policajac Mirkan, mješina od 200 kila.
Ćutke pođoše do prijavnice, koja je usamljeno zijala na Trgu Republike Srpske, okupanom Suncem, samoćom i bespotrebnošću.
-Dede, daj mi ličnu kartu, momčino!
-Nemam taj vaš dokument, prozbori dubokim tonom i nekim čudnim naglaskom stranac.
-Opaaa, pa to je već prekršaj, zacakliše se sitne oči golemog Mirkana, žednog „akcije“. ‘Ajde, kad si već tu, onda ćemo „nasuvo“. Debonja izvuče tefter i olivku, te započe:
-Ime i prezime?
-Han Solo!
-Musliman?
-Ne, Korelijanac
-Korejanac? Ne ličiš mi na Korejanca.
-Korelijanac. Planeta Korelija!
-Ipak ću ja pisati Musliman. I što si došao amo Hanse Olo?
-Han Solo. Došao sam da registrujem Vasionski prevoz robe i putnika?
-Šta veliš, jesi li jeo bunike Hansolo?
-Han Solo. Ne znam šta je bunika, ali znam da je Vlada Republike Srpske prije tri vaše Sunčeve godine usvojila Uredbu o klasifikaciji djelatnosti gdje se, između ostalog, kao opcija nudi osnivanje biznisa u svemiru. I to, biću posve precizan:
– Lansiranje satelita i vasionskih letjelica
– Vasionski prevoz robe i putnika
Prema tome Republika Srpska ima pravno registrovane subjekte za prevoz roba i putnika u Svemir, smireno završi stranac.
-Ma, bolan, jesi li ti lud? Za koga ti radiš? Šta si ti po zanimanju, izbeči oči pandur na ovog najčudnijeg posjetitelja prijavnice.
-Smirite se. Sve ću vam objasniti. Ja sam, kao što rekoh Han Solo, kapetan svemirskog broda „Milenijumski soko“, trenutno ratujem u Savezu pobunjenika, protiv Federacije, koja se pretvara u Imperiju i potrebna mi je dozvola za vasionski prevoz robe i putnika, kako bi prošao kroz neprijateljsku teritoriju. Iskren da budem, nosim zalihe laserskog naoružanja. Velika se bitka na Nabuu vodi. A, vi mi samo kroz papire provucite da ću u „Milenijumskom sokolu“ uz ljude, prevesti i par Vukija. Vi to jedini možete u Svemiru. Imate i pečate i sve, završi stranac.
-Ratujete, protiv Federacije?! E, alal ti taj laser Hanse! Imam ja svoje ljude gore u zgradi. Ima da te i Željka Cvijanović primi, oko moje plavo! Registrovaćemo tog tvog „Sokola“, pa makar se i na kozi ne oralo. Za tehnički, računaj da je završeno. Nije ni Mirkan tikva bez korjena.
I tako se dva čovjeka zaputiše u zgradu Vlade Republike Srpske, jedino mjesto u Univerzumu, u kojem se može registrovati Vasionski prevoz robe i putnika.
Piše: Dragan Bursać
Be the first to comment