Нема спора, чињеница је да се на приватним факултетима учи далеко мање него у појединим средњим школама у Бањој Луци. Сви ми знамо како функционише принцип кад су приватни факултети код нас у питању: плати се школарина, одлази се на испите и кад тај процес понављате три-четири године-добијете диплому. Уосталом, да ли познајете било кога ко је уписао приватни факултет, редовно ишао на испите и НИЈЕ исти завршио у року или до годину дана након рока?
Према томе, није спорно да су приватни факултети код нас далеко од факултета. Но, да ли су они искључиво одговорни за катастрофу у нашем образовном систему? Ко је уопште дозволио да ти приватни колеџи, академије, високе школе и остала чудеса функционишу тако како функционишу? Ко је за то одговоран? Неко је морао донијети закон и остале акте који то допуштају. Већина људи који су дозволили такво стање и који, на крају крајева, у значајној мјери и јесу власници многих приватних факултета-заправо јесу људи из политичког система, као и сами професори на државним факултетима.
Међутим, чак ни ту није корјен проблема мада збиља јесте скандалозно да политичка и образовна елита учествује у геноциду над домаћим образовањем. Основни проблем лежи у чињеници да је код нас папир постао важнији од самог знања. Будући да је једини атрактиван посао онај у државној служби, а да је тај посао немогуће добити без јаке везе, смисао образовања у Републици Српској постала је форма, док на суштину више нико не мисли. Није важно шта неко зна, битно је кога познаје. Посао у јавном сектору добија се не на основу способности и знања, него на основу познанстава, те је у том смислу заправо и неважно да ли нешто знате, битно је само колико су вам јака леђа.
Управо из тог разлога обезвријеђено је учење и цијели образовни систем. Нити државни факултети више не функционишу на нормалан начин. Све је прилагођено потреби студената да добију папир како би могли потом тражити штелу за посао у јавном сектору. Једино је на државним факултетима до тога мало теже доћи, не зато што се на њима не знам какво знање тражи, већ због јавашлука самих професора на државним факултетима који не врше своје обавезе на адекватан начин. У принципу, данас у образовању имамо онај систем који у здравству функционише одавно: професори на државним факултетима углавном предају и на приватним школама, баш као што љекари поред посла у јавном сектору здравства имају листом и приватне ординације. И као што љекари отаљавају посао у државној болници и траже начин да пацијенте пребаце у своје приватне ординације, тако и професори настоје да што више студената упишу приватне факултете јер су тамо школарине значајно веће и, самим тим, далеко су веће и апанаже професора.
Обзиром да привреда практично не постоји, само знање и вјештине нису важни јер студенти нити желе нити имају гдје да раде у привреди. С друге стране, они који желе да заиста уче и којима је важно знање углавном напуштају земљу и своје знање потом наплаћују у иностранству, што је потпуно легитимно иако земљу оставља без њеног најважнијег богатства-стручних кадрова. Наравно да стога овдје остају они који су средње вриједности, да не кажем медиокритети, и наравно да се такво стање само од себе даље репродукује јер на важне позиције сваке године долазе све неспособнији и неспособнији. То је иначе и разлог зашто лошег политичара на власти насљеђује гори и зашто нам нигдје нема свјетла да се укаже на крају овог мрачног тунела.
Потпуно је, зато, извјесно да ће полуколонијални статус ове земље само да се продубљује, баш као што ће сви који остану у Републици Српској и цијелој Босни и Херцеговини бити својеврсна заморчад која ће служиити да купују и конзумирају производе крајње сумњивог квалитета а који никад не би могли да се продају у земљама вишег стандарда и озбиљнијег и уређенијег система. Ми личимо на ону змију која једе свој сопствени реп док, напосљетку, сама себе потпуно не прогута.
Be the first to comment