Са женама, све што радиш углавном буде супер. Лијепе су, уживаш гледајући их… Знају разговарати, па чак и када се свађају… Код њих свака свађа има увод, разраду и закључак. Код мушкараца свађе се своде на чопор. Увијек неки људи подрже неког од завађених и онда је онај други приморан да се повуче. И све се рјешава шакама. Или боксерима, палицама, ножевима.
Раније сам мислио да је то једино рјешење. Био сам глуп. Нисам се пуно тукао у животу и нису ме пуно тукли. Можда је требало. Тукли су ме родитељи, али то се рачуна у васпитање. Чињеница је да батине дјелују на мушко. Већина проблема код мушкараца се своди на его. Када ти је его страшно велики и ти ниси у стању да га контролишеш, онда почнеш да се курчиш и без размишљања улазиш у конфликте мислећи да си краљ свијета. Онда се појави неко ко је на степеници изнад тебе и пребије те. Након тога си нормалан и више се не курчиш, већ се држиш подаље од проблема. Тако то функционише код мушкараца.
Код жена би свађе биле одличне, само да не трају тако предуго… Страшно ми се допада што су жене доста елоквентније и знају да ти сервирају добре реченице на које ти треба исто тако добрим реченицама да одговориш… И све тече као меч, као да чујеш публику да кличе… Говорим, наравно о мушко-женским свађама.
Жене кад се између себе свађају то личи на кокошињац.
И имам једну фикс идеју (најновију) о величанственом свијету мира, утопија би била ништа за величанствени свијет у ком влада љубазност, извињења постоје и људи нису смеће…
Начин да се то постигне, било гдје на свијету, у било ком тренутку јесте универзално право на освету. Тако је, ОСВЕТА је кључна ствар. На примјер, куцао си поруке, ударио човјека колима и сломило му обје ноге. У данашњем правном систему би морао да даш нешто кеша и вјероватно би ти узели дозволу на који мјесец. А онај несрећник не може ни у WC сам да иде током наредна два мјесеца. Да не причам што ће да га жига на сваку промјену времена до краја живота.
У мом свијету, изашао би лијепо пред судију. Судија би саслушао тебе, па удареног. Ако те прогласи кривим, нема ту шта да се размишља о казни, него поведете два свједока, оп, у прву споредну уличицу, он (његова тетка опуномоћеник, он сломио обје ноге) сједне у свог „ТАМ“-ића, ти станеш и сачекаш да те покупи идентичном брзином. Ето те у колицима, сљедећи пут ћеш пазити и милина.
Не мора то баш бити око за око, зуб за зуб, али људи су багра, велика багра, већина не зна шта значи ријеч „извини“, знају да ће проћи некажњено или са сасвим млаком казном, нарочито ако су богати… И зато треба бити суров, то је једини начин да сви науче, подједнако, како им је Бог савјетовао да се односе према ближњем свом…
Не знам, када бих ја владао свијетом, вјероватно не бих дочекао крај првог дана усљед радикалности промјена… Ако ипак бих, могу гарантовати да би свијет постао сјајно мјесто у року од двадесет година.
Ostavi komentar