Mnogi bi želeli da žive u Švajcarskoj. Ali, da ni u toj zemlji nije bajno, svedoče reči Srbina Milana V, koji već godinama živi u Bernu, gde radi kao grafički dizajner za platu od 6.000 franaka (oko 5.500 evra).
Često su mu govorili da je njegov “život Švajcarska”, citirajući poznatu pesmu, pa je Milan rešio da otkrije kakav je zapravo život u zemlji čokolade i satova.
“Plata od oko 6.000 franaka zvuči super, ali to je bruto iznos. Kada se odbije porez, ostane oko 4.700 franaka na računu. Najveća stavka je stan. Kirija u Švajcarskoj je sve samo ne jeftina, ali se i dalje više isplati nego da posedujete nekretninu, verovali ili ne, pošto su porezi na imovinu enormni (naravno, ukoliko niste multimilioner pa to možete finansijski da izdržite)”, objašnjava Milan.
S obzirom na to da je najam za stan u centru grada izrazito skup, odlučio se na život u predgrađu.
“Kirija za jednoiposoban stan je 1.500 franaka, što znači da mi ostaje 3.200. Cena hrane u supermarketima je veća nego u Srbiji, a o restoranima da ne pričam. “
“Trudim se da što više spremam hranu kod kuće, kako bih uštedeo novac, s obzirom da bih vrlo brzo bankrotirao da se hranim napolju. Na hranu mesečno potrošim oko 600 franaka (i to jer često kupujem namirnice na akciji), što znači da mi ostaje 2.600.
Cene interneta i paketa za mobilni telefon se razlikuju od paketa do paketa, mene to skupa košta 160 evra, nakon čega mi ostaje 2.440.
Na komunalije ide još oko 450 franaka, nakon čega grubo ostajem na oko 2.000. Uz to, u Švajcarskoj je obavezno i zdravstveno osiguranje, koje ima nekoliko različitih paketa, pa birate u skladu sa potrebama i finansijskim mogućnostima. Ja sam odabrao paket koji je malo bolji od najosnovnijeg, i to me košta 300 franaka mesečno”, piše Milan na društvenoj mreži.
Sa preostalih 1.700 franaka, Milan izdvaja još nekoliko troškova.
“Naravno, frizer je takođe stavka koja uzima finu cifru. Šišanje je oko 40 franaka, a s obzirom da se šišam dvaput mesečno, to zadovoljstvo me košta 80 franaka. “
“Uz to, na izlaske u bioskop, piće ili večeru s prijateljima mesečno potrošim još 200-300 franaka, tako da mi na kraju meseca ostane otprilike oko 1.300 franaka u džepu. Srećom, mahom se vozim biciklom, pa nemam troškove za automobil”, ističe Milan.
Izvor: Kurir.rs/Blic
Pa ipak Milan ostaje us Svajcarskoj. Mora da ima razlog. On potrosi sva primanja da bi imaop pristojan zivot u lepoj i uredjenoj zemlji. Ja u Srbiji potrosim sve prihode i zaduzim se ali i dalje zivim lose. Cene stanarina za lose odrzavane stanove u Beogradu da i ne pominjemo, kao i lose uredjene imovinske odnose i nedostatak legalnih lekova da te zastite ako podstanara. Ne meri se sve materijalnim dobrima. Milan izadje u cist grad, koristii uredjen gradski prevoz, posluje sa ljubaznim sluzbenicima koji se ne deru na njega, ne mora da ‘casti’ lekare za usluge koje place kroz porez, i sl. Ja se vracam u Zurich u prolece. Povratak u Srbiju je bio najveca greska.
Potpuno se slazem. Dosta mi je nasih koji su otisl na zapad pa nam sole pamet kako je nama ovde dobro dok se oni tamo pate. Ako je tako, vratit te se. Zivio sam tamo i rado bih ostao da sam mogao.
Milan uvek ima opciju da zivi na Balkanu, pa neka izvoli. Nesto ne vidim izbeglice iz Svicarske da traze useljenicke vize sa Balkanske zemlje. Ja zivim izmedju Svicarske i BiH zbog starih roditelja, ali moja djeca ostaju u Svicarskoj. Tamo me stranci manje maltertiraju i diskriminisu nego razno razni ‘nasi’ u ‘dragoj nam domovini’.
Taco tako. Ja sąm bila izbjeglica na zapadu i manje su me diskriminisali nago kada sam bilaizbjeglica s dvoje djece ovde. Dosta mi je te price o tome kako im je tamo lose i kako se satrase radeci. Vratite se i vidite koliko ce te u takozvanoj domovini da se satirete da bi opstali i kako ca vas tretirati.