FIRČI – Sada vladaju mediokriteti koji jedva znaju i da se potpišu

„Vreme u kojem živimo jednom rečju i pojmom može da se nazove propast i to je jasno svakom čoveku koji hoda uspravno.„

Poznati bubnjar Ivan Fece Firči muzičku karijeru započeo je u grupi Alfa, koju je osnovao sa gitaristom Zoranom Bulatovićem Buletom. Sa Bulatovićem je kasnije svirao i u kultnom novosadskom bendu Luna, u kojem je pjevao i za koji je tekstove pisao poznati srpski pisac Slobodan Tišma. Ipak, Firči je popularnost stekao u bendu Ekatarina Velika, sa kojim je snimio njegov debi album.

Osamdsetih je započeo i posao s proizvodnjom bubnjeva ”Firchie”, a biznis je nastavio i u Sjedinjenim Američkim Državama, u koje se preselio početkom devedesetih. Njegovi bubnjevi i perkusije se razlikuju od drugih, jer imaju specifično štimanje, a proizvode se od različitih metala, plastike i drveta.

Nakon povratka u Srbiju, Firči je nastavio posao proizvodnje instrumenata, radio je muzičku produkciju za mnoge bendove i bio vlasnik čak i jednog muzičkog kluba gdje su se održavali koncerti poznatih bendova, ali ovaj klub je, nažalost, danas zatvoren. Firči trenutno radi na muzičkom projektu u saradnji s više desetina poznatih muzičara, a koji će biti realiziran krajem ove godine.

O njegovoj karijeri i trenutnoj situaciji razgovarali smo sa legendarnim bubnjarom Firčijem za BUKA magazin i saznali neke detalje iz njegovog života koja su nam do sada bili nepoznanica.

Kako podnosiš koronu?

Ja spadam u onu grupu ljudi koja se odmah vakcinisala. Po automatizmu svog vaspitanja i ubeđenja automatski prekidam kontakt doživotno sa svakim čovekom koji izrazi bilo koji oblik teoretisanja zavere. Tako da je kod mene slika čista i jednostavna. Ja nemam ni sujevjerja, ni boga, a samim tim ne verujem ni u čipove u vakcinama i ostale gluposti. Verujem u penicilin, ako ćemo racionalno govoriti, i tu završavaju svi odgovori.

Misliš li da ćemo poslije vakcinacije uskoro izaći iz ove krize i da ćemo do kraja godine imati koncerte i festivale?

Nema šanse. To je nemoguća misija. Mislim, naravno, bilo bi dobro da hoćemo, ali danas sam slučajno načuo da šezdeset posto stanovništva ove države ne želi da se vakciniše. Ne bih da zvučim previše malodušno, ali većina mojih odgovora može da se sazda u jednoj rečenici: ”Dvadeset i prvi vek je već odavno tu!” Ako neko to ne razume, onda nemam sagovornika. Kad te neko pita: ‘Šta misliš da li da se vakcinišem?’, odgovor jedino može biti: ‘Ne, bolje da oboliš.’

Ti se trenutno baviš izradom bubnjeva. Kako ide proizvodnja u ovo vrijeme pandemije?

Taj posao ponovo počinjem i praktično se iz pepela podižemo. Ljudi najlakše mogu da dobiju informacije posetom na web sajt www.firchiedrums.com i tu vide sve što se dešava. Mi i dalje devedeset i devet posto izvozimo u zemlje zapadne hemisfere i to je prosta stvar. Meni je to nekako, znam da ću zvučati grubo, stara priča i dosadno mi je o svemu tome i da govorim. Taj posao sam počeo osamdesetih godina, a devedesetih razradio u Americi i onda napravio kobnu grešku, jer sam probao iz Srbije to da radim. Nekoliko puta sam čak bio i opljačkan i, evo, sad ponovo se podižem iz pepela, započinjući s proizvodnjom. Za koji dan će krenuti i distribucija po svetu. Tu se radi o posebnom štimovanju perkusivnih instrumenata.  Za sada krećemo sa izvozom doboša, a nakon toga ćemo krenuti i sa proizvodnjom celih setova, to jest kompleta bubnjeva. Naši bubnjevi imaju najmanji procenat drveta u sebi. U proizvodnji koristimo pet, šest metala, čak i plastični akrilik, pa tek onda drvo. Danas se koriste raznorazni materijali u proizvodnji bubnjeva, od karbonskih materijala do raznih kombinacija plastičnih masa.

U Americi si imao svoju radionicu. Kako je tamo tekao posao?

To je biznis kao i svaki drugi. Svejedno je da li praviš kočnice za automobile ili bubnjeve. Naruči se od kooperanata da prave delove i onda, kada svi delovi stignu na jedno zborno mesto, to se sastavlja i šalje po porudžbini. Nije nikakva mudrost. Isto je tako posao tekao i dok sam bio u Americi. Jedina razlika je u tome što je ovde visok nivo škarta i teže se nabavljaju delovi koji bi bili zadovoljavajući za izvoz. Da ne ispadne da samo kukam, ali je prilično teško dogurati do nekog nivoa i imati dobre kooperante. Ja imam trenutno preko dvadeset kooperanata u celoj Srbiji. Potrebno je puno rada i muke da se sve to uskladi kako bi se došlo do kvalitetnog proizvoda, a i ove okolnosti trenutno ne pomažu, šta više.

Imao si klub u Novom Sadu u kojem su se održavali koncerti?

To je završena priča tipične žrtve vremena u kojem živimo. Nedavo je rečeno da su gradski oci Novog Sada izbacili sve kulturne radnike ne bi li uveli kulturu. Toliko o tome. 

Da li si muzički angažovan, vezano za neki bend?

Radim puno neke produkcije sada. Završavamo potpuno novi studio koji će biti gotov tokom leta, pa će onda mnoge stvari da se čuju koje smo do sada uradili, a mnogo toga se radilo. Biće gotova produkcija do kraja leta. Vidi, svako ko danas radi bilo šta u bilo kojem obliku kulture, sami tim i muzike, a da nije đubre od turbo folka i šund, ne može da bude nagrađen ni novčano, ni od publike. Vreme u kojem živimo jednom rečju i pojmom može da se nazove propast i to je jasno svakom čoveku koji hoda uspravno. Ne bih da zvučim suviše ljutito, jer to su očigledne stvari. Sada vladaju mediokriteti koji jedva umeju i da se potpišu sem ako ne pritisnu palac na papir. Tako da je rezultat svega što nam se dešava veoma opravdan. Sva pitanja su neka vrsta očaja i vapaja. Kao i sve u životu, nekad ideš gore, a nekad dole, e sada smo jako dole i to će, bogami, da potraje.

Vezano za muzički projekat, sa kim si sarađivao?

Iskreno govoreći, to još nije za javnost, već dugo radimo na tom projektu i sve će biti najavljeno negde pred jesen. Radi se o nekim poznatim muzičarima sa kojima sam sarađivao i biće to dobra priča. Sve će se znati kroz par meseci kada završimo tehničke stvari oko pesama. 

Radiš li produkciju i za druge bendove?

Radio sam mnogo i sada je sve zaustavljeno. Skoro da nema ništa vredno pomena. Nadajmo se da će da popusti ova situacija s Kovidom tokom leta, pa će možda samim tim i nešto da se probudi, ali do tada ne vredi ništa specijalno planirati. Svi su se prebacili onlajn i svi pokušavaju na taj način da odrađuju posao. Sve je to privremena mera, to je čisto disanje na škrge dok se ne dođe do vazduha.

Bivši si član Ekatarine Velike. Danas postoji kaver bend koji svira Ekatarinine pjesme. Tvoje mišljenje o tome?

Nisam ja nikada sarađivao sa ”Decom iz vode”. Poznajem ih i sve je to okej, ali nisam imao priliku da radim sa njima bilo šta. Ali dobro je dok postoje ljudi koji rade i neguju nešto što je pozitivno i što je sećanje na neke vrednosti. Dobro je da bilo ko bilo šta svira, ali, na kraju krajeva, sve je to jako tužno, jer nema više originalnih bendova. Ako ti se cela scena svede na to da imaš dvadeset pet, trideset tribjut bendova, onda znaš na čemu si i da je sve otišlo dođavola. 

Dakle, nedostaje nam autora na muzičkoj sceni?

Pa, posljednji niz godina jedini autori koji nešto rade jesu oni koji sede u skupštini, a znamo dobro o kojoj se profesiji radi.

/BUKA/ Ernest Bučinski