Nije mali broj onih koji blagonaklono gledaju na društveni angažman episkopa Grigorija sećajući se njegovih brojnih upornih pokušaja da pomiri ljude u Hercegovini koji nisu okrvavili ruke. Zahvaljući njemu i njegovom trudu, veliki broj Srba, Hrvata i Bošnjaka danas žive u miru.
Stoga je veoma je zanimljivo posmatrati događaje koji su se dogodili nakon suptilnog nagoveštaja episkopa Grigorija o širem duštvenom angažmanu. Za one sa jeftinijim kartama, gostujući pre nekoliko dana na TV Nova S, episkom Grigorije je pomenuo da ima plan da okupi mlade i pametne ljude koji su spremi da se žrtvuju za Srbiju. I u poslednjoj sekundi gostovanja, kako bi iskusno uzdrmao odveć uznemirene duhove, napomenuo je da je takve ljude već pronašao.
Posledice njegove izjave mogu se posmatrati u nekoliko pravaca, ali dva bih izdvojila kao najinteresantniju kampanju blaćenja koja je usledila samo par sekundi nakon što je gostovanje završeno i koja ne prestaje već danima, kao i vaskrsavanje par pogubnih uverenja koja vlast uspešno plasira, a mnogi ih nažalost usvajaju poput „svi su isti“, „potrebni su nam novi ljudi“ i nezaobilazno „pošten svet se ne bavi politikom“.
Iako je od tog gostovanja prošlo gotovo nedelju dana, kampanja blaćenja episkopa Gligorija ne jenjava. Naime, od armija SNS botova plaćenih našim novcem i zaposlenih u javnim preduzećima, preko besmislenih i nemuštih SNS poslanika, funkcionera, pa čak i do predsednika Narodne Skuštine Ivice Dačića, teško da je neko ostao bez komentara, uvrede ili spina na račun ep. Grigorija.
Koliko je vladajuću kamarilu ovaj nenadani talas zapljusnuo vidimo i po njihovoj ‘’kontroli štete’’ odnosno po broju naslovnih stranica tabloida koje se takmiče u količini uvreda i besmislica. Sve to je ništa drugo do pokazne vežbe i „toplog zeca“ koju je prošao svako ko se usudi da kaže makar jednu reč protiv vlasti. Stoga, ovo kroz šta provlače ep. Grigorija samo je slikovita poruka za veliki broj onih uglednih i poštovanih ljudi koji bi istupili u javnost kritikujući nekompetentu vlast, njihove sumanute odluke i njihovu politiku zahvaljujući kojoj su uništili našu zemlju.
Poruka je ovde jasna i nedvosmislena – ko nije sa nama, predstavićemo ga u najgorem mogućem svetlu uz obilje laži i pljuvačine, i naravno, neće imati prilike ni da se odbrani niti demantuje te nebuloze. Srećom, stekla sam utisak da ep. Grigorije ipak nije od te sorte koja se da lako uznemiriti pod teretom tuđih laži i to je jedan od kvaliteta potreban svakome ko želi da preuzme odgovornost i pokuša da usmeri ovo društvo suprotno od ivice provalije na koju su nas doveli naprednjaci i njihovi sateliti.
Gotovo u istom trenu zajedno sa ovom kampanjom, krenula je i podmukla kampanja plasiranja gore pomenuta tri stava koja, ma koliko puta bili pomenuti, i dalje se usađuju u misli ne tako malog broja poštenog sveta. Kako ne postoje ni dva ista lista na grani, tako i ne postoje dva ista čoveka, a da smo zaista svi isti, logično bi bilo da se zapitamo – zbog čega onda svi nismo u SNSu i grabili funkcije koje nam ne pripadaju i položaje kojima nismo dorasli, već smo se svrstali na suprotnu stranu i cenu te svoje odluke već godinama plaćamo.
Druga dva lažna uverenja da su nam potrebni novi ljudi kao i da se pošten svet ne bavi politikom, takođe doprinose da se SNS održi na vlasti. Niti su svi stari političari nepošteni, niti su svi novi pošteni. Biti nov u politici nije garancija poštenja i dokaz toj tvrdnji jesu sve one mlade novajlije koje kao u pačijoj školi za skupštinskom govornicom izgovaraju obilje nebuloza. Teško da postoji bolji dokaz od tog da i među novima ima i te kako nepoštenih. Sve dok nepošteni ulaze u politiku ne da bi se njome bavili, već isključivo da bi pridobili ličnu korist, naše drištvo i zemlja će nastaviti da se leluja na ivici provalije.
Tek kada pošten, hrabar, školovan i nepokolebljiv svet bude zavrnuo rukave, podigao bradu i oko sebe stvorio štit uverenjem da nema veće časti nego boriti se za dobrobit sopstvene zemlje protiv onih koji su je uništili, tek tada je moguće videti promenu. I upravo takve ljude ep. Grigorije želi da okupi oko sebe. Takvi ljudi postoje kako u našoj zemlji i dalje odbijaju da je napuste. Mnogi su nažalost otišli, ali svest o opštem dobru ih nije napustila. Često su takvi ljudi odbareni i drugim vrlinama kao što je odlučnost, vera, znanje, čestitost i poštenje, i nije nimalo čudo što se SNS kamarila zadrhtala od same pomisli da takvi ljudi rade zajedno i očiste ovu zemlju ove kaljuge koja je isplivala na površinu i godinama zaudara.
Na kraju, ne mogu, a da se ne poradujem rečima ep. Grigorija pogotovo kada sagledam kakve su sve potrese i histerične reakcije izazvale i u naprednjačkom taboru. I sama svim srcem podržavam ideju okupljanja poštenog, pametnog i čestitog sveta iza kojih će stati dovoljno ljudi. Kao što nepismeni, primitivni, gramzivi, lišeni ijedne vrline i kvaliteta, a vođenji samo idejom da grabe, da pljuju, da lažu i blate skriveni iza imuniteta ne mogu da stvore ništa drugo od deponije, tako isto oni drugi – čestiti, marljivi i pošteni mogu od ove zemlje da stvore divno mesto za život ogromnog broja ljudi.
I znam da takvih ima mnogo više od 30, a neuporedivo više od 300, kao i to da su mnogi od njih poniženi od strane naprednjačkih falangi. I razumljive su njihove panične reakcije jer teško se šta može uporediti sa snagom besa i odlučnosti strpljivog i poštenog čoveka. A takvih je stotine hiljada u Srbiji.
Izvor: Direktno
Ostavi komentar