Šta su Srbi naučili u vojsci: “Da slušam gluplje od sebe”

Srpske vlasti ponovo pominju vraćanje obaveznog vojnog roka – obaveze koju još malo koja država traži od svojih građana. Kako je tema postala veoma aktuelna u Srbiji, o služenju vojske raspisali su se i korisnici Tvitera.

Vučić je danas govorio o najavi ministra odbrane Nebojša Stefanovića da vrati obavezan odlazak u vojsku.

“Još se vaga. To nije vojni rok koji bi trajao godinu dana”, rekao je predsednik Srbije.

Na Tviteru su mnogi komentarisali mogućnost da se vojni rok opet zakonski uvede kao obaveza.

Neko je postavio pitanje – šta im je služenje vojnog roka donelo.

Ovo su bili odgovori:

“Nikada se ne javljaj u dobrovoljce. Eto to.”

“Naučila da je svako zamenljiv, naučila da koristim mnogo vrsta vatrenog oružja ali i hladnog, naučila da me ne može ništa iznenaditi u momentu kad se dešava već da me taj momenat straha uhvati kad se sve završi na dobro. Naučila da nikad ništa ne gledam izbliza već da se izmaknem”.

Leutar.net Šta su Srbi naučili u vojsci: “Da slušam gluplje od sebe”
Foto: TANJUG / TARA RADOVANOVIC

“Ništa, tamo sam otišao kao formirana ličnost. Samo debili mogu da kažu da su u vojsci odrasli, očvrsnuli, naučili životne lekcije. Budalaština! Ta godina u JNA je potpuno bačena u mom životu!”

“Svašta… A pošto sam bio na ratištu naučio sam kako se pomaže prijatelju kada mu je svega preko glave, kada puca sa živcima, kada mu nije ni do čega. Mislim da mi i danas to koristi, puno puta mi se ljudi povere i dešavalo se da im pomogne priča sa mnom”.

“Naučio sam da ako majmunu daš malo vlasti, on će postati još veći majmun”.

“Najjači utisak je saznanje da pored miljea ljudi u kojem se krećem u civilu, postoji još mnoštvo raznih socijalnih lejera, kao i životnih priča i načina života. Potpuno ti pomeri percepciju o tome gde i među kakvim različitostima živiš. To nigde više kasnije, nigde nisam iskusio”.

“Naučila – život u kolektivu, jednakost bez obzira na finansijsku pozadinu (bilo je od bogatih do veoma siromašnih), disciplina, nikada se ne sme kasniti radi poštovanja svog i tuđeg vremena, rad pod pritiskom, prilagođavanje svim uslovima života (spavanje na zemlji, u šumi…)”.

“Da obijem katanac od magacina kuhinje. Da pronađem vodu i hranu na terenu. Da raspoznam magarca od čoveka na mrtvoj straži.Da uhvatim albanske ilegalce na prelasku granice”.

Leutar.net Šta su Srbi naučili u vojsci: “Da slušam gluplje od sebe”

“Kad treba da se savijem a kad da stojim pravo. Da treba da sumnjam i da preispitujem sve, ali da ipak ne moram sve da razumem i znam. Da može da mi se vrati i dobro i zlo. Da ja nisam centar sveta ali da ga i ja okrećem. I da vozim kamion”.

“Položio za kamion. Usavršio prvu pomoć, upoznao se sa ABH zaštitom, što kaže neko upoznao svakakvog sveta, pametne, glupe, mufljuze, naivne, pismene, nepismene”.

“Na vojnoj obuci sam prvo naučila da ućutim i kada bih odgovorila, naučila da baratam raznim naoružanjem, da prelazim pešadijske prepreke koje su mi izgledale nemoguće… Da mogu da izdržim i kada mislim da više ne mogu.. Stekla sam puno prijatelja, a i neprijatelja”.

“Prosek ljudi u Srbiji je katastrofa, naučio sam da držim do sebe da se ne pretvorim u štrokavu svinju, da ne ćutim nikome da ne bi ispao “čka, da ne verujem nikome jer ti cimeri kradu pare dok spavaš, da se ljudi prodaju za paklu cigara itd, itd”.

“Bukvalno ništa korisno, upoznao malo kvalitetnih i puno mizernih ljudi, žao mi je što neki misle da se u vojsci “postaje muškarac”, ništa od toga, vojska je institucija u kojoj se poštuje formalna hijerarhija, a ne ljudski kvaliteti i kompetencije”.

“U vojsci naučiš da ponekad moraš da slušaš gluplje od sebe i izvršavaš njihova glupava naređenja, a da se ne buniš. Isto tako je i u životu, na poslu, u državi…Veoma bitno kad si mlad i misliš da se svet vrti oko tebe”.

“Prvi put sam tada upoznao totalno nepismenu osobu, što je meni bilo neverovatno. Vojska u starom obliku je prevaziđena jer je imala indokrinirajuću ulogu. Danas bi bila društveno izuzetno korisna u reformisanoj organizaciji i trajanju, ali nikako pod SNS”.

“Ja sam upoznao čoveka koji je tada prvi put spavao u krevetu. 1980”.

“Ništa pametno nisam naučio, ali sam kao nikad bio u fizičkoj formi. Šest mesci svaki dan usiljeni marš u punoj ratnoj opremi šest kilometara u jednom pravcu. Imao 65 kila. Skinuli se jedan dan da igramo fudbal, mogao sam da trčim kao Forest Gamp”.

“Naučiš da je vojska ko i zatvor. I da ima svega. Droge, pe*era, kukavica, isfrustriranih, hrabrih, vidiš da većina voli da se svrstava u neku grupu, tipa klasići, zemljaci… Uglavnom, sve što naučiš i u životu, ništa po čemu bi trebala da bude obavezna”.

“Šut protiv rogatog ne može. Ako si svoj, koliko god da je teško, znači čestitati sebi pred spavanje, još jedan dan što si ostao različit. -Sve prolazi, pre, ili kasnije. -Da, usput, naučio sam kako se ruše mostovi, minira, razminira”.

“Ništa. NIŠTA. Sve što sam već znao i radio kod kuće, imali su način da me silom teraju da radim na teži način nego što mora uz stalno podsećanje da sam nula i bezvredan. Tih 13 meseci besmisla bolje da sam bio u komi. Ništa pametno nisam naučio a video samo bedu”.

“U vojsci sam u stvari shvatio koliko su ljudi, mali, bedni, potkupljeni i sebični. Za neku bednu povlasticu, pohvalu ili izlazak u grad te ocinkaju i stave u nezgodnu poziciju, za nagradu ih nadređeni pohvale kao psa koji donese aport”.

“Ništa pametno ili konkretno…Gomila nekakvih Indijanaca oko tebe u spavaoni… Cimanje, insistiranje na besmislenim stvarima, JNA 88′ kao takva čista nula kao nekakva vojna sila, Lovačko drustvo iz Leskovca bi nas pokidalo tad, hrana đubre, higijena đubre, obuka đubre”.

“Ništa posebno korisno. Eventualno da prepoznam dupeuvlakača, cinkaru, idiota (ma koliko se trudio da to sakrije). Ali svakako je to u tim godinama sledovalo i van vojske. Šteta tog vremena provedenog tamo”.

“15 meseci robije bez ikakve krivice. Protraćeno 15 meseci života. Mada si mogao da upoznaš grebatore, ulizice, poltrone, cinkaroše i džukele, koje gledamo svaki dan”.

“Dobio sam 9 meseci bez stresa, kvalitetnog vremena za razmišljanje, prirodu, redovan san, redovne obroke. Vratio se čistog uma, hladne glave. Najbolje odluke doneo sam u mesecima posle vojske”,

“Ništa naučio, ko je imao vezu služio u gradovima čizme triput nije obuo, mi ostali po vukojebinama. da su mi bar upisali 15 meseci radnog staža”.

“Da mnoge stvari prihvatamo zdravo za gotovo. Krevet, jastuk, vodu, struju, slobodu… Da možemo više nego što mislimo da možemo. I da je zajedno lakše”.

“Naučio sam da poštujem i procenjujem protok vremena. Mogu s malom greškom, bez gledanja na sat, da vam kažem kada je prošao minut, sat, pola straže”.

“Da se radujem malim stvarima. Ne bi čovek poverovao da može toliko da se obraduje bureku za doručak”.

“Ništa, sve su me naučili otac i majka a vojska je samo to i dokazala”.

Izvor: Nova.rs

Budi prvi koji komentariše

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.