Momo Kapor: Čuvaj se pošljednje!

Sreo sam u životu mnogo obaveštenih ljudi; bili su puni nevažnih podataka kao telegrafski imenici ili redovi vožnje.

Postoji i mnogo inteligentnih, a nešto manje pametnih…

Ali, najređi su mudri, kakav je bio Luka Spajić, nepismeni seljak sa Zubaca iznad grada Trebinja.

Leutar.net Momo Kapor: Čuvaj se pošljednje!

Pričao mi njegov unuk, doktor Marko, da mu je đed Luka davno kazao: „Šinko, čuvaj se pošljednje!“ i da ga tada nije shvatio, ali da mu je sada ta davna poruka više nego jasna.

Pogledaj, uspeo čovek, karijera mu vrtoglava, pune ga novine i na kraju jedna reč, jedan potpis i ode sve do vraga! Stigla ga ona suđena, ona pošljednja!

Pogledaj ratnika, hrabar, neustrašiv, legenda, misliš već je u istoriji i evo – nije izdržao, prodao cisternu nafte – stigla ga pošljednja!

Na svečanom banketu, u njegovu čast, slavljenik ukrao nekome upaljač.

Mladi ministar se uselio u tuđu, oduzetu kuću…

Što kažu na Zubcima: „S kim te vide, s tim te pišu!“

Kad im najbolje ide, mudri ljudi se najviše plaše da ne načine kakvu grešku, pa da ih ne stigne pošljednja.

Živimo u gradovima punim obaveštenih, obrazovanih i pametnih ljudi; biblioteke su prepune filozofskih rasprava i sistema, a negda gore iznad oblaka, gde su knjige retke, negde na Zubcima, sedi nepoznati mudrac Luka Spajić, gleda u nizinu na taj vrtlog sujete, strasti i pohlepe i mrmlja sebi u bradu bezubim ustima najmudriju misao koju nisam pronašao ni u jednoj knjizi:

„Šinko, čuvaj se pošljednje…“

Kad ga upitaju šta to znači, on odgovara:

„Zlatom pišeš – govnom pečatiš!“

Iz knjige „Smrt ne boli“

Budi prvi koji komentariše

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.