Šta god da se desi, pred Bogom smo čisti jer smo strpljenja imali i svakome šansu dali

+SEPTEMBAR 93+

Septembar je bio… te 1993 godine. Neko na liniju da brani narod i otadžbinu, a neko na granicu po cigare i naftu. A neko i preko grane u majku Srbiju.

Litar goriva 3 DM, šteka Veka 5 DM…
1 DM = 350000000 dinara u Republici Srpskoj; 1 DM = 750000000 dinara u Srbiji, tj. SRJ. Plata vojnika na prvoj liniju 2 DM.

Švercaju pojedinci odbornici, poslanici, ministri, premijeri… Gine se, ali i zarađuje! Trguje se sa „mrskim“neprijateljem struja, voda, šuma, hrana, granate i, naravno, teritotija.

Srpski političar ima svega na prodaju. Jajce, Кupres, Srbobran, okolina Bihaća, dolina Neretve, Кrajina, Hercegovina…

Na frontu biju Srbi, a biju bogami i Turci. Za stolom trguju Srbi, a pošteno plaćaju bogami i Turci, a i Latini, naravno.

I gle čuda!!!! Desi se narod… baš tog septembra nastade pobuna protiv šljama i profitera. Tenkovima i transporterima pred Banski dvor u Banju Luku. Da se jednom za sva vremena obračunamo sa onima koji na muci naroda stvaraju ogromno bogatstvo.

Odmah, prvih dana bune marka skočila…

1 DM = 800000000 dinara u Srpskoj…
Dobro se krenulo, ali nije završilo… Presudna je bila ona rečenica koju je tada, kada se obratio vojsci, bar se nadam iz dobre i časne namjere i krajnje iskreno, jedan čovjek u koga se vjerovalo… „Srbi mogu bez hljeba, ali bez države nikako“!!!

I tako se tada te iste lopuže sakriše iza ovih riječi… i oni su ti, Radovane, prvi zabili nož u leđa, izdali te i odrekli te se.

I dan danas zloupotrebljavaju tvoje ime. Nakon rata odmah te iste lopuže prigrabiše industriske pogone i firme gdje su tutnjale mašine, koje je narod godinama stvarao i u ratu životima branio.

Dezerteri se amnestijom vratiše. Sve sistematski godinama polako uništiše, bagerima poravnaše i zgrade kao pečurke nikoše.

Danas državom, entitetom i gradovima vladaju pojedine porodice koje tumače i kroje zakon kako njima odgovara, a oni koji su slobodu narodu na leđima iznijeli su odbačeni i zaboravljeni i što je najgore, izdani od tog istog sopstvenog naroda. Naroda koji je postao toliko jeftin kao proklijala krtola na pijaci.

Društvo u kome su hohštapleri, prevaranti, varalice, lažovi, lopuže uzor… ne treba ni da postoji. I zato neka mi oproste mrtva braća i porodice poginulih saboraca, samo oni…. Кako sam bio spreman život položiti kada se stvarala i branila… sa 16 godina otišao u rat, isto tako sam zbog budućnosti svoje djece i danas spreman da je ne bude, ako će ovakva biti i ostati… Republika Srpska.

Ali, iskreno se nadam i u Gospoda vjerujem da će opet svanuti onakav septembar, gdje će se završiti što se započelo te ratne 1993. godine, jer da je neko htio i želio da istakne i istinski pomogne boračku populaciju učinio bi to nakon završetka rata pa sve do sada.

I dok su demobilisani bojovnici, boreći se za svoja prava, palili vlade po kantonima, mi smo ćutali. Dok su oni blokirali puteve po federaciji, opet smo ćutali, ali oni istrajaše. I koliko toliko za bolji položaj u društvu se izboriše.

Šta god da se desi i šta god da uradimo, pred Bogom smo čisti jer smo strpljenja imali i svakome šansu dali. A, možda je septembar i bliži nego što mislimo.

Aleksandar S. – demobilisani odlikovani borac VRS 1.kategorije i jedan od hiljada onih koji su u ratu najebali.

Naslovna fotografija: Banja Luka, septembar 1993 godine.

Leutar:Net

Budi prvi koji komentariše

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.