Blagoje Govedarica, talentovani srednjoškolac iz Gacka, je u poslednje četiri godine nagrađen na svakom likovnom konkursu na kojem je učestvovao. Njegovi radovi su zapaženi i na društvenim mrežama, a džeparac dopunjava crtajući portrete. Umetnost, ipak, neće biti put kojim će krenuti.
Iako nikada nije pohađao časove crtanja, njegov nebrušeni talenat je skrenuo pažnju i na društvenim mrežama.
Blagojev crtež Salvadora Dalija je podelila popularna stranica “Radioaktivni komarac” koja ima gotvo 70 hiljada pratilaca, a definiše se kao oaza kulture u internet svetu.
Kaže da ga je osećanje radosti držalo veoma kratko (celih 37 sekundi) i da je tome mnogo više pažnje pridalo njegovo društvo. Ipak, i on pomenuti crtež smatra svojim najvećim uspehom do sada, a Salvador Dali ga fascinira.
“Zbog mnogo čega. Interesantna je ličnost, od njegovih izjava koje se i danas citiraju, kućnog ljubimca mravojeda, pa do žene Gale kojoj je posvetio mnoge slike. I, naravno, tu su brkovi”, uz smeh objašnjava Blagoje i dodaje da bi morao da poradi na samodisciplini kada je rad u pitanju.
“To je slika koju sam uradio mogu reći bez greške, za svoju dušu, pa se taj rad otegao na 6-7 meseci. Doduše, bilo je i po mesec dana da je ne pipnem. Crtam 5 minuta, pa 15 minuta tražim pesmu na Jutjubu. A inspiracija, ona je tu u kasnim satima, od jedanaest, pa do zore”.
Blagoje je pokušao sa bojama, ali više uživa crtajući grafitnom olovkom.
“Radio sam bojama, išlo mi je dobro, ali nemam za to mnogo vremena. Inspiriše me nešto što je, u periodu kad se pojavilo, bilo drugačije, što nije obožavano i praćeno od masa, što nema milione pregleda. Tako je i u muzici, ali i u umetnosti. Nekako u svemu želim da nađem neki rokenrol”, objašnjava Blagoje svoju potrebu da ne bude deo većine. To je, u malom mestu, ističe, teško postići.
“Gotovo pa nemoguće. Takva je sredina da čovek oseti poglede na sebi kad podvrne nogavice i prođe gradom, a da ne pričamo o nečem važnijem, nekim drugačijim stavovima, priči, težnjama”.
Poslednjih godinu dana je svoj talenat brusio na crtežima po narudžbi.
“Uglavnom se radilo o portretima. Razmišljao sam o tome da se umetnost ne treba prodavati, ali u ovim školskim danima dobro dođe da se dopuni džeparac”.
O budućnosti razmišlja, poslednju godinu u klupi srednje mašinske škole koristi i da odluči kojim će smerom krenuti.
“Imao sam želju da upišem likovnu akademiju, ali pošto to nije perspektivno, verovatno ću pokušati građevinu ili arhitekturu”, objašnjava i dodaje da je “dar za crtanje” nešto na šta će verovatno računati i u budućnosti.
Izvor: Direkt
Ostavi komentar