Pitali smo Beograđanke starije od 30 kako ih nije sramota što se nisu udale

Ženi u srpskom društvu nikad nije bilo lako. Pored morala koji uvek mora biti zavidan, a lepo ponašanje i smernosti se podjednako očekuju, tu je i čuveno očekivanje da mora da se ispuni najvažnija uloga u životu, uloga majke i da se zasnuje porodica. Ako si visokoobrazovana žena u Srbiji u kasnim dvadesetim ili tridesetim godinama, budi više nego spremna da te i dalje veoma konzervativno društvo, sa tragovima socijalizma u smislu životnog redosleda i formalizma, polako, ali sigurno pritiska da odužiš dug društvu.

„Svi me gledaju u smislu – kako se usuđuješ da udišeš kiseonik, a da nisi rodila decu i udala se“, kaže jedna od naših sagovornica.

Razgovarali smo sa visokoobrazovanim mladim ženama koje su napunile 30 godina, a još nemaju nameru da se udaju, niti da rađaju decu. Neke od njih su ubeđene da se to nikad neće ni dogoditi. Postavili smo im sledeća pitanja:

1. Da li osećaju pritisak okoline (roditelja, prijatelja, rodbine i poznanika) da im je vreme da se udaju i dobiju decu?

2. Da li žele trenutno da stupe u brak i da dobiju decu?

3. Da li je zaista uloga žene da rađa i da li je, prema njihovom mišljenju, materinski instinkt društveni konstrukt ili zaista biološka potreba?

Katarina (33), profesor engleskog jezika i prevodilac

Dok sam studirala, bilo je ovako – nemoj da se zaljubiš jer nećeš završiti fakultet. Čim završiš fakultet, onda se podrazumeva da nađeš dečka i da se udaš. Pošto se to kod mene nije desilo, kad god kad dođem u roditeljsku kuću, odmah je pitanje – da li si nekog našla, i omiljena konstatacija moje babe – opet si došla sama. Moji roditelji bi najviše voleli da nisam završila fakultet i da sam se udala. Iako imam dobar posao i dobro zarađujem, to je nebitno, jer sam sama i odmah se pitaju šta ja više čekam. Mislili su da sam lezbejka, pa mi je majka objašnjavala kako meni treba muškarac u životu. Čisto da naglasim, nisam lezbejka. Moji se vode devizom da su se svi iz naše familije bračno ostvarili, pa neću valjda ja biti jedini izrod.

Ponekad mi je žao što nisam našla nekog, ali ne bio kraj sveta da se ne udam. Ipak, bih bila smorena ako ne bih imala dete, pa kako god se to realizovalo.

Najgora je konstatacija – vreme ti jeMožda je za tebe nešto vreme da se uradi, ali meni nije. Kad široke narodne mase to kažu, a ne znaju tvoja trenutna razmišljanja, odnosno, da li planiraš narednih godina da se posvetiš karijeri ili želiš samo da se zezaš – klabing, usputni seks i ostalo. Svako treba da radi onako kako misli da je najbolje za njega. Nema tu instinkta, mi danas sve radimo da bismo sebi obezbedili i sredili život.

Ivana (31), advokat

Moji roditelji ne vrše pritisak na mene, ali s vremena na vreme me pitaju da li sam upoznala nekog i da li ima nešto na tom polju. Za sada nije bilo – ajde požuri, ostaćeš usedelica. Doduše, jeste mi jednom deda rekao – ako nemaš dečka, imam ja jednog koji će biti super za tebe jer ima dobru platu i nema veze što sam ja završila fakultet, ipak je njegova plata veća. Toliko o poimanju braka kad su stariji ljudi u pitanju.

Ako nađeš nekoga sa kim deliš iste strasti, interesovanja i želje, onda je sasvim legitimno da razmišljaš o nekoj budućnosti, ali pošto toga nemam, ja o tome ne razmišljam i nije mi cilj samo da se udam i da rešim svoje probleme.Ne znam, čini mi se da su oko mene sve neke kresadžije i ne postoji ništa tu ozbiljno. Ovo je era kresadžija. Ako to želite, to je potpuno u redu.

Želja za materinstvom se dobija kad se sve poklopi. Ne volim kad neko kaže „vreme ti je“. Ja stvarno ne mislim da vreme curi. Ta vrsta razmišljanja „završila si školu, zaposlila si se i ajde sad da se udaš u 25“ ima svoje posledice. Takvi brakovi su uglavnom nesrećni ili propadnu za kratko vreme. Ništa ne treba raditi po modelu.

Ana (30), sociolog

Pritisak je najveći od moje porodice. Nije da me smaraju svaki dan, ali to se svakako očekuje. Ne kažem ja da neću, ali zašto bi to moralo. Meni je mišljenje roditelja značajno i zato taj pritisak više osećam nego od komšije ili poslovnih saradnika i sredine. Ne mogu da verujem da moja majka sa tim smara, kao da sam ja neostvarena osoba. U svakom slučaju, oni misle da je vreme za to. Što je najgore, moji roditelji nisu melodramatični, ali im je normalno da imaju unuke, tačnije, to se podrazumeva.

Kajaću se zbog mnogo stvari u životu, a ne samo zbog toga da li sam želela da imam dete ili ne. To je život. Sad i kad bih imala adekvatnog partnera, ne bih trčala pred oltar i pravila decu, već bi uživala u tome. Mislim da su deca mnogim mladim ljudima skratila život,u smislu – umesto da sad uživaju, oni se bave vaspitanjem malog čoveka.

Deca su slatka kad su mala, posle porastu i počnu da imaju svoje mišljenje, pa tad kreću problemi. Treba biti ozbiljno spreman za takvu vrstu života i snositi odgovornost za svoje dete i njegove postupke.

Osećam samo biološku potrebu da živim sama. To mi je najprimarnije, pošto i dalje živim sa roditeljima. Treba mi udar realnosti u tom smislu. Iskreno, to mi je najvažnije.

Ivona (30), sociolog

Ja za pritisak okoline imam odličan primer. Kad je moja drugarica zatrudnela sa 24 godine, našla je nekog lika, a nije završila fakultet i udala se, ja sam kazala da je to prebrzo i da je možda pogrešila, a moja majka je prokomentarisala – pa, bolje ti je to u životu nego to što ti radiš. Ja sam završila fakultet i posvetila se karijeri. Postoji i taj pritisak na mene od društva pošto su se svi moji prijatelji i poznanici u parovima, a ja sam raskinula vezu i onda krene priča – jao, jadna ti. Pa, kako ćeš sad sama izgubljena u svetu sa 29 godina, vreme prolazi. Majka se u međuvremenu iskulirala sa komentarima, ali ovi parovi oko mene ubiše.

Kod nas postoji taj princip – tvoj život je propao ako se nisi udao i rodio decu.Ma, šta god da ti napraviš i uradiš, uvek će te to pratiti u Srbiji. Niko ne može da shvati da mi je odlično u životu.

Trenutno ne želim decu i brak. Pošto sam skoro bila u dugoj vezi i živela sa dečkom, što je tehnički kao brak, shvatila sam da to nije za mene.

Nataša (30), sportski novinar

Očekivanja, očekivanja, očekivanja… Ako nešto ne uradiš onako kako se od tebe traži, onda se postavlja pitanje šta nije u redu i sve se pitaju šta ti je. Sve se svodi na to da smo mi sebični ako ne uradimo nešto što se od nas očekuje, kao da smo rođeni da bismo drugima uslišili želje. Uvek naglase da su najveća sreća i zadovoljstvo brak i deca. Možda njima, ali to ne znači da je to i meni bitno.Iskreno, roditelji i bliski rođaci me ne iznenađuju, ali me zato moja generacija totalno šokira izjavama – pa, kad ćeš ti, šta čekaš. Nešto se mislim – do juče ste radili svašta i sad ćete da mi drobite šta ja treba da radim.

Nije mi se javio osećaj da želim da imam decu, niti to vidim u skorijem trenutku. Deca su mi interesantna dva, tri sata i to je to. Najlakše je napraviti dete, ali je potrebno da se ozbiljno posvetite tome da bi to imalo nekog smisla. Mislim da materinski instinkt ne postoji, postoji samo „tako bi trebalo“.

Izvor: Noizz.rs

2 KOmentara

  1. Drage moje, meni je 56…sama, neudata, bez dece, jedinica u roditelja, oni umrli…u velegradu a komentari, kao da sam na selu. Češće sam, odlazeći u vikendicu,neočekivano, od žena sa sela,dobijala podršku i razumevanje nego li od najvoljenijih.
    Okupljanja sa starim školskim,slavlja više godina mature pretvarala su se u fijasko jer sam medju retkima bez braka i bez dece.Dokazala sam se u struci, zaradjivala, izborila se za stan, ali, na kraju balade, osećam se kao neko ko je potpuno promašio život. Okolina me je godinama gledala kao „robu sa greškom,“ morala sam da trpim uvrede da mi nešto fali, da sam, možda, lezbejka,da sam ovo, ono…U Crnoj Gori, neudate pitaju: „A, pod kojom si ti manom?“ Ako me pitate je li teško, odgovaram da jeste.Ako si atraktivna, druge žene te gledaju kao potencijalnu opasnost a muškarci kao laku.Nema ko da ti premesti nameštaj, promeni gumicu na česmi, utipla ekser za sliku, popravi bojler kad curi. Majstori lako shvate da si sama pa se odmah preporučuju. Većinom.Ako odeš na letovanje sama, em plaćaš duplo za jednokrevetnu sobu, em nemaš sa kim da prošetaš, em te gledaju kao lujku.Sa godinama, sve je teže.Sama, spram velikih i brojnih porodica, ti si slaba.Čim te upozanju, pitaju se kome ćeš stan da prepišeš.Ako odeš na selo, usamljeni muškarci ti nude brak, najverovatnije iz računa, čak i ako ti imaš dva fakulteta a on samo O.Š.Ako mislite da sam baš samovala sve ovo vreme, nisam.Na početku mladosti,ja princeza, on bitanga, kresadžija, abortus na koji me je on poslao jer je hteo bar još 5 godina „da se zeza.“ Na kraju mladosti, opet jedan kresadžija i to (bio)oženjen, u „sporazumnom braku“ koji mu daje slobodu ali se od njega očekuje da brine o bivšoj i o ćerki.Više dece nije hteo i tako…Izmedju, krize, muke,štitna žlezda,pa čak i konsultacije kod psiholga,a bez ikakvog efekta.Ako bi sada moglo unazad, počela bih da radim posle srednje škole, fakultet uopšte ne bih ni studirala i…naravno, rano bih se udala i bar jedno dete imala.Sada nosim jedno osećanje krivice u odnosu na pokojne roditelje jer verujem da bi bili sretniji da sam ih obradovala dobrim zetom i bar jednim unučetom.

  2. Iskren savet i bez imalo zlobe mislim da je vreemd da nadjete domrog psikologa koji je specialista za Acceptens Cognitiv Therapy (ACT) jer ovo sto pisete je dobar uvod u depresiju za par godina (ili alkoholizam)

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Anti-SPAM Test *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.