Od četa do Četinja

Кada sam pitala ko bi želeo da pripremi prezentaciju o Petru Petroviću Njegošu, nije se mnogo učenika javilo. Tek nekoliko njih koji su želeli da poprave ocenu, a ovo je prilično „elegantan” način. Rekla sam da prezentacija može da bude i u elektronskom obliku, može da se pripremi kao referat, plakat i sl. Кako god učeniku odgovara. On je rekao da bi želeo da napravi prezentaciju na računaru, jer je on jutjuber i savršeno se snalazi s novim tehnologijama. Lako smo se dogovorili oko svega i utvrdili datum prezentovanja rada o životu i delu velikog Njegoša.

Jedva smo dočekali taj čas! Sreda ujutru, mi „u publici” nestrpljivi, on spreman. Računar uključen, sve je podešeno, kreće prezentacija:

„Petar Petrović Njegoš bio je crnogorski vladar i vladika. Rođen je u selu Njeguši, blizu Četinja…” Učinilo mi se da sam čula reč Četinje. Lapsus, verovatno, pomislila sam. Međutim, kako se Četinje pojavilo još nekoliko puta, prekinula sam izlaganje i pitala ga šta je to Četinje.

– Mesto, nastavnice – reče moj učenik.

– Ali, mesto se zove Cetinje, a ne Četinje – kažem ja.

– E, pa ne znam, pisalo je na internetu latinicom, sa c (Cetinje), pa nisam znao da li je Četinje, Ćetinje ili Cetinje. A znate, mislio sam ono kao čet, pa Četinje… lepo mi zvuči.

I, evo šta se desi kada se umesto naših latiničnih slova upotrebljava takozvana „ošišana latinica”. A ko zna koliko još tako napisanih reči naša deca pogrešno usvoje jer čitaju tekstove u kojima nema dijakritičkih znakova (tzv. kvačica na š, ć, č, ž).

S druge strane, jezički problem se još i lako reši – to dete je na času naučilo da se ne kaže Četinje već Cetinje. Međutim, kako neko dođe do drugog razreda srednje škole, a da nije čuo za Cetinje? Šta je sa prethodnim godinama školovanja, sa nastavom geografije u osnovnoj, sa roditeljima ili rođacima sa kojima je negde (makar uzgredno) moglo u razgovoru da se dođe do Cetinja i Crne Gore? Gde nestade pojam opšte kulture, odnosno informisanosti? Paradoksalno, iako nam informacije nikada nisu bile dostupnije, sve je više dece koja ne znaju za mnoge opšte stvari iz života.

Nije problem samo u Cetinju koje je postalo Četinje. Ova jezička greška ukazala je na mnoge druge propuste u našem obrazovnom sistemu, kao i na jedan veliki sociološki problem. A takvi problemi se rešavaju prvo u porodici, pa onda u školi. Mislite o tome… i razgovarajte sa svojom decom. O svemu.

Izvor: Kako Jeca kaže

Budi prvi koji komentariše

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Anti-SPAM Test *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.