„U zimu 1942. je dočekao svoj trenutak, na suđenju se ponašao kukavički“: Priča o pravom Šiceru iz „Salaša u malom ritu“

Još prije nego što je čuo za „ludog kaplara“, budućeg firera, Juraj Špiler se iskazao kao odličan policajac pred kojim stoji sjajna karijera u Kraljevini SHS.

Lik Juraja Špilera, poslužio je kao inspiracija piscu Arsenu Dikliću za lik policijskog agenta Šicera u romanu Salaš u Malom ritu. U istomenom filmu i seriji, reditelja Branka Bauera iz 1975. godine lik Šicera odigrao je veoma uspešno glumac Miodrag Radovanović, poznat i kao Mrgud, koji je juče preminuo posle kraće, teške bolesti.

Ko je bio Juraj Špiler? Tog svršenog pravnika zagrebačkog univerziteta Banaćani koji su upamtili rat nikad neće zaboraviti. Priča o njegovom životu bi bila zanimljiva osnova za roman ili film o strahotama koje oko sebe seje izopačeni duh inteligentnog čoveka čije je zanimanje lov na ljude, pisala je RTV revija u aprilu 1976. godine, prema sajtu Yugopapir.

Još pre nego što je čuo za „ludog kaplara“, budućeg firera, Juraj Špiler se iskazao kao odličan policajac pred kojim stoji sjajna karijera u Kraljevini SHS. Obdaren nemačkom pedantnošću i temeljnošću, naoružan pravničkim znanjem, a odličan poznavalac naroda sa kojim deli domovinu, učinio je režimu neprocenjive usluge u progonu zagrebačkih komunista i skojevaca. Bio je toliko prilježan poslu, da je u jednoj akciji ranjen u nogu i ostao hrom. A ako je birokratski aparat Kraljevine išta umeo da ceni, bili su to dobri policajci.

Pred početak Drugog svetskog rata Juraj Špiler postavljen je za šefa policije Dunavske banovine, sa sedištem u Novom sadu. Tu je nastavio nemilosrdne progone svih neprijatelja režima i Kraljevine – izuzev jednih: kulturbundovaca, folksdojčerske organizacije. To su bili njegovi.

Posle sloma stare Jugoslavije, kad su Hortijevi mađarski fašisti zaposeli Bačku i Novi Sad, Špiler je uhapšen i kao krvni neprijatelj revanšista i separatista izveden na streljanje.

Čak je i streljan, ali je ostao živ, pritajivši se među onima koji su bili pogođeni. Odatle su ga spasli kulturbundovci.

U Banatu, koji je formalno pripadao Nedićevoj „srpskoj državi“, a koji su folksdojčeri želeli da pripoje Velikom Rajhu, postojoa je tradicionalno jak komunistički pokret. Oko njega se okupio veliki broj rodoljuba koji nisu hteli da pokorno trpe okupaciju. Već u vreme ustanka, u Banatu su postojale partizanske čete, koje su ubrzo prerasle u odrede. U toku jula organizovane su akcije paljenja pšenice i onesposobljavanja vršalica, i oružani napadi na nemačke posede u selima.

U takvoj situaciji Juraj Špiler smatran je za idealnog čoveka. I zaista, zahvaljujući njegovom talentu stavljenom u službu monstruoznog režima, NOP i Partija su u Banatu pretrpeli teške udarce.

Pritajen i hladnokrvan kao lisac, Špiler je čekao svoj trenutak. U zimu 1942. ga je i dočekao.

Način njegovog rada najbolje se može videti na primeru sela u srednjem Banatu. Kumanačko-melenački partizanski odred nije pred zimu uspeo da se prebaci u Srem, a opstati zimi u pustoj ravnici bez šume bilo je skoro nemoguće. Odred je povučen u sela, u „baze“, manje ili više vešto napravljena skrovišta u kućama simpatizera. Preko pažljivo odabranih provokatora i izdajica, dr Špiler je to saznao.

Čim je stigla zima, sela su blokirana, opkoljena gustim obručem vojnika i folksdojčerovskih dobrovoljaca. Unutar sela počela je akcija na prokazane ili sumnjive kuće. Odlično poznajući organizaciju i način konspirativnog rada partije i SKOJ-a, Špiler je polako, hladnokrvi, ne odajući nikad lične emocije, uporno tragao za ključem cele podzemne organizacije, ispitujući nekoliko ljudi koji su među prvima uhapšeni.

Većina je hrabro izdržala najteže muke – Špiler je s ponosom izjavljivao da upotrebljava 60 različitih vrsta mučenja – ali je bilo dovoljno da samo jedan poklekne, pa da krug uhapšenih počne da se širi.

Lukavi policajac umeo je neobično tačno da odredi od koga može izdaju iznuditi mučenjem, a koga bi trebalo obrađivati ubeđivanjem i obećanjima. Neke prekaljene komuniste nije čak ni mučio, znao je da će oni sve izdržati, pa ih je bez oklevanja odredio za streljanje. A jednog od rukovodilaca SKOJ-a, kasnije prozvanog Crni Rada, uspeo je tako majstorski da preparira, danima s njim razgovarajući i serviajući mu vesti s frontova na kojima je Nemačka beležila pobede da je ovaj pristao ne samo da izda sve što je znao, nego da postane jedan od najodanijih i najopasnijih agenata nemačke policije.

„Ja sam samo specijalista za svoj posao i mogu da radim pod bilo kojom zastavom“, imao je običaj da kaže Juraj Špiler, ali i: „Još ću ja raditi i za vas, komuniste, ako se kojim slučajem desi da vi pobedite, i vašoj državi biće potrebni dobri policajci.“

Pred kraj rata Juraj Špiler je uspeo da pobegne u Austriju. Mnogi detalji ni dan danas još nisu poznati, ali postoji sumnja da je on sve vreme bio i saradnik britanske obaveštajne službe. Možda je to razlog iz kojeg je živeo prilično komotno, sve do trenutka dok ga naši obaveštajci nisu oteli i doveli u Srbiju. Prema neproverenoj priči, koja navodno potiče od jednog učesnika ove akcije, Špiler je mislio da su po njega došla kola jednog uticajnog Austrijanca s kojim se bio dogovorio da pođe u lov.

Suđeno mu je u Zrenjaninu. Sve vreme je nudio da radi za novu državu, a kada je izveden na gubilište, prvi put je, kažu, izgubio prisebnost: ponašao se kukavički.

Izvor: Nedeljnik


 10 

Budi prvi koji komentariše

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.