Bila je najbolja plivačica BiH i učesnica Olimpijade u Londonu sa 16 godina, ali je sve sportske uspehe nadmašila titulom najboljeg studenta na prestižnom univerzitetu u SAD.
Trebinjka Ivana Ninković ima samo 23 godine, a već živi svoj američki san, za koji se izborila upornim radom na dva koloseka: sportskom i akademskom.
Zahvaljujući medaljama u plivanju, jedna od najmlađih olimpijki dobila je punu sportsku stipendiju na univerzitetu „Arizona State University“ u Feniksu i iskoristila je maksimalno.
Tekst se nastavlja poslije oglasa
– Najbolji student svih smerova su bili pozvani na svečanu večeru, gde su nam dodeljene medalje za akademski uspeh. To mi je jedna od najdražih medalja, iako nije sportska. Nas 18 smo bili počastvovani da sedimo sa dekanom, najboljim doktorima nauka, najboljim magistrima i glavnim sponzorom, na bini gde su se dodeljivale diplome – priča Ivana.
Na školovanje u SAD otišla zahvaljujući sportskoj stipendiji, što je značilo da je morala biti odlična u plivanju i u studijama.
– Uslov da dobijete punu sportsku stipendiju je da se pokažete kao sportista sa potencijalom, a po dolasku na univerzitet da plivate za univerzitetski tim. Na ASU pored toga što moraš redovno da treniraš i da postižeš zadovoljavajuće sportske rezultate, takođe, moraš i akademski da budeš uspešan da bi zadržao stipendiju. Imala sam vrhunske uslove i trenerski tim na čijem čelu je Bob Boumen, najbolji trener u SAD, poznat i kao trener Majkla Felpsa – kaže Ivana. Njen dan na ASU je počinjao ustajanjem u pet, jutarnjim treningom, zatim su sledile obaveze na koledžu, te još dva treninga, a radni dan bih završavala oko 21 čas.
– Naporno je to, ali takav je život sportiste. Svaki sportista teži da u svom sportu postigne što bolje rezultate, a moj cilj, pored toga, bio da svoje sportske uspehe iskoristim za dalje školovanje. Kada je došlo vreme za fakultet, imala sam ponudu sa vise koledža u SAD, a najbolje uslove za sportsko i akademsko napredovanje sam dobila od ASU, ali su oni postavili i visoke zahteve – kaže Ivana.
Nakon što je završila studije, plivanje joj više nije obaveza, ali Ivana je još daleko od kraja sportske karijere. I dalje trenira i planira nastupe na takmičenjima. Dok živi svoj zasluženi američki san, ne napušta je ni onaj sportski: da ponovo nastupi na Olimpijadi.
– Mnogo mi nedostaju plivačka takmičenja, zato sam nastavila trenirati i nadam se da cu iduće godine nastupiti na nekim takmičenjima, a Olimpijske igre su san svakog sportiste. Ako budem imala dovoljno vremena i sredstava, bilo bi lepo da svoju karijeru krunišem još jednim odlaskom na Olimpijadu. Ja sam uporna osoba i kad sebi postavim cilj, ja ga i ostvarim, ali kako moj tata kaže, polako stepenicu po stepenicu – zaključuje Ivana, kojoj je uzor još od mladih dana u sportu, ali i u životu teniser Novak Đoković.
Velika podrška porodice
Plivanjem je počela da se bavi sa svega pet godina i to zbog toga što joj je ono preporučeno iz zdravstvenih razloga. Talenat, ali i predanost, uz nesebično zalaganje i podršku njene porodice koja živi u Trebinju, su od te devojčice napravili devojku koja je nastupila na Olimpijadi. Od svih uspeha ona se, ipak, s najvećom radošću seća bronzane medalje na Juniorskom balkanskom prvenstvu u Banjaluci 2011. godine.
– To je ujedno bila i prva medalja za BiH u ženskoj konkurenciji, a nakon toga sam počela ostvarivati prve značajnije rezultate – priseća se Ivana.
Srodna duša iz daleke Australije
Ivana je aktivna i na društvenim mrežama, gde pratioci mogu videti njene brojne fotografije sa koledža i putovanja po Americi, a među kojima je mnogo i onih sa dečkom Zakom iz Australije, takođe plivačem na studijama u SAD. Kako ističe, on je njena srodna duša, ali planove za brak je, dodaje, još rano.
Izvor: Valentina Mišljenović/BLIC
Be the first to comment