URRAAAA, DOBILA SAM VOZAČKU DOZVOLU!

5. april
URRAAAA, DOBILA SAM VOZAČKU DOZVOLU! Napokon mogu da vozim svoj auto, a da mi instruktor stalno ne ponavlja: „Pazi! Pogrešan smer. Pazi, pesak!“… ili nešto slično. Uopšte ne razumem kako sam ga podnosila dve godine, kakvo zanovetalo!
8. april
Autoškola je priredila zabavu, jer sam položila vozački.
Instruktori su bili stvarno ganuti. Jedan je čak rekao da će dati prilog crkvi, za mene. Čini mi se da je jedan od njih imao suze u očima, a jedan je rekao da će se radi mene od sreće napiti. Jako ljubazni ljudi, ali nekako mi se čini da moja vozačka nije toliko bitna za tolika preterivanja.
12. april
Kupila sam svoj crveni automobil! Nažalost, morala sam da ga ostavim u servisu da mi zamene zadnji blatobran, jer sam ubacila u „rikverc“ umesto u prvu. Nemam prakse… tek nedelju dana vozim.
14. april
I konačno, moj auto je tu! Bila sam tako zadovoljna da sam odlučila da se još malo provozam. Verovatno su i drugi imali istu ideju, jer je iza mene odjednom bilo puno automobila. Trubili su kao ludi… verovatno je to bila svadbena kolona, pa sam im se i ja pridružila i smanjila brzinu sa 15 na 10 km na sat. Verovatno im se to svidelo, jer su počeli jos jače da trube…
22. april
Moje komšije su baš super. Napisali su veliki natpis „PAZI, KOMŠINICA VOZI!!“ i dali su mi najveće parking mesto, a deci su zabranili da se igraju dok ja ne parkiram. Pretpostavljam, samo zato kako mi ne bi smetali. Kako su to dobri ljudi…!!
30. april
Drugi vozači oko mene stalno trube, mašu mi i pokazuju nekakve znakove. Mislim da je to vrlo ljubazno, ali je opasno. Neki tip mi je nešto govorio, ali ga nisam razumela, jer nisam našla dugme za otvaranje prozora i umalo sam pogodila pešaka. Dobro je da sam vozila svojom standardnom brzinom… 15 na sat.
10. maj
Malo su čudni ti vozači. Ne samo da stalno mašu, nego stalno i viču. Nikako da saznam šta hoće, jer još uvek nisam našla dugme za otvaranje prozora… Možda žele da mi daju nekakve korisne informacije? Mislim da je tako, jer sam čula jednog kada je rekao: „Idi kući, idi!“. Neverovatno! Kako je znao da upravo vozim kući!? Kad nađem dugme za otvaranje prozora, biće mi malo jasnije šta to pokušavaju da mi kažu…
19. maj
Noću je grad vrlo slabo osvetljen. Danas sam prvi put izašla napolje noću, pa sam morala stalno da držim upaljena duga svetla, kako bih uopšte nešto videla. Izgleda da su se i ostali vozači, koji su vozili u susret, slagali sa mnom, jer su i oni odmah palili duga svetla. Jedino sto ne razumem, zasto su i trubili!? Možda da prestraše i poteraju pse ili mačke s puta? Kakvi čudaci!!!
26. maj
Danas sam imala manju saobraćajnu nesreću. Ušla sam na kružni tok, a kako je bilo puno automobila (nisam sklona preterivanju, ali bilo ih je najmanje četiri), nikako nisam mogla da izađem. Kružila sam i kružila, tražila mogućnost za izlazak. Od kruženja mi se tako zavrtelo u glavi da sam udarila u spomenik na sredini kružnog toka. Stvarno bi trebalo da ograniče vožnju u kružnom toku na samo jedan automobil!
3. jun
Nesreća me drži i drži. Danas sam išla po auto u garažu, a kad sam izlazila na put, promašila sam pedalu te pritisnula gas umesto kočnice. Pogodila sam prolazeći auto, i razbila mu celu desnu stranu. To je bila čista slučajnost da sam udarila upravo mog instruktora vožnje. Dobar čovek… van svake sumnje… Ja sam stalno ponavljala da sam ja kriva, ali on je neprestano ponavljao držeći se za glavu: „Oprosti mi Bože, molim te!… Oprosti mi Bože, molim te!“😊😊😊

Budi prvi koji komentariše

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena


*


Anti-SPAM Test *