Da li je tačno da je sve što postoji na ovom svetu stvorio Bog?

Na jednom univerzitetu, nebitno kom, nebitno kad, profesor je upitao studente:

“ Da li je tačno da je sve što postoji na ovom svetu stvorio Bog?“

„Tačno je“, odgovorio je jedan student“.

„Baš sve?“, upitao je profesor.

„Sve“, odgovorio je student.

„E, pa dobro“, nastavio je profesor, „ako je Bog stvorio sve na ovom svetu znači da je stvorio i zlo, jer i ono na svetu postoji. I saglasno principu da naša dela govore ko smo mi, znači i Bog sam je zlo“.

Student je ućutao. Profesor je bio veoma zadovoljan sobom i pohvalio se da je još jedan mit dokazao da Bog i religija nije ništa drugo do mit. Ali jedan drugi student se javio i pitao profesora da li može on njemu da postavi pitanje. Profesor je, naravno, odobrio.

„Profesore, da li postoji hladnoća“?

„Kakvo glupo pitanje“, reče profesor. „Naravno da postoji. Šta, zar tebi nikad nije bilo hladno?“

I drugi studenti su se smejali besmislenom pitanju svoga kolege.

Ali on se nije dao zbuniti. „Hladnoća ne postoji“, rekao je. „Po zakonima fizike, to što mi nazivamo hladnoćom, u stvari je odsustvo toplote. Živa bića ili predmeti se mogu proučavati kada emituju ili prenose energiju. Apsolutna nula, odnosno minus 460 stepeni po Farenhajtu predstavlja potpuno odsustvo toplote. Svaka materija postaje inertna i nesposobna za bilo kakvu reakciju pri toj temperaturi. A hladnoća po sebi ne postoji. Ljudi su izmislili taj pojam da bi opisali odsustvo toplote.

„A, poštovani profesore, kažite mi da li postoji tama“, nastavio je student.

„Naravno da postoji“, odgovorio je profesor.

„Opet niste u pravu“, rekao je student. „Tama ne postoji. Tama je zapravo odsustvo svetlosti. Mi u fizici možemo proučavati svetlost, ali tamu ne možemo. Jednostavno, ne možemo je izmeriti. Najprostiji zrak svetlosti može ući u svet tame i osvetliti ga. Kako možete saznati koliko je taman neki prostor? Možete meriti samo količinu svetlosti, zar ne? A tama je pojam koji je čovek izmislio da bi opisao šta se dešava u odsustvu svetlosti“. Najzad, student je upitao profesora:

“ Da li postoji zlo?“.

Ovoga puta profesor je odgovorio sa manje samopouzdanja:

“ Da, već sam rekao da postoji. Mi ga vidimo svaki dan tu među ljudima. Pogledajte samo koliko ima zločina i koliko nasilja u svetu oko nas. Šta je to drugo nego zlo“, zaključio je profesor.

„Zlo ne postoji, dragi profesore. Ili bar ne postoji samo po sebi. To je prosto odsustvo Boga. Kao što su hladnoću i tamu ljudi izmislili kao pojmove za odsustvo toplote i svetlosti, tako su izmislili i pojam zla za odsustvo Boga. A Bog nije stvorio zlo. Zlo nije ni vera ni ljubav, koji postoje kao što postoji svetlost i toplota. Zlo je nešto poput hladnoće koja nastaje kada nema toplote ili poput tame kada nema svetlosti“.

Profesor je ućutao. Ime mladog studenta bilo je Albert Ajnštajn.