Čista hrana — kroz gusto granje

Ne tako davno, na prvim policama u prodavnicama su se mogle videti prepoznatljive namirnice poput sira, jaja, mleka, putera… Sada se mogu sresti čudne alternative kao što su: humus, hleb bez pšenice, mleko bez laktoze, sojino mleko, biljni sirevi, supstitucije za jaja, krompir, kupus, jabuke, pirinač, šećer itd.

Slično idejama rastućih religija, recepti bez ugljenih hidrata, recepti sa niskim sadržajem proteina ili malim udelom masti, recepti bez glutena ili bez mesa, šire se kao destruktivan i nezaustavljiv ciklus u vidu svojevrsnog kulta, preko društvenih mreža, blogova i foruma.

Želite biti zdravi?

Želite biti vitki?

Želite živeti što je duže moguće?

Onda prestanite jesti vašu omiljenu hanu koja vas truje! Ne samo da će ona uništiti vaše zdravlje, učiniti vas debelim, nego će skratiti i vaš život — poručuju lobisti „čiste hrane”.

Ako postoji ideja, toliko pogrešna i više nego bilo koja druga ugrađena u industriju zdravlja i kondicije, onda je to ideja da su određene namirnice loše za vas. Ovaj mit je toliko ukorenjen, da je promovisan od skoro svih gurua iz teretane, „wellness” radnika, holističkih trenera, kvazinutricionista, lekara iz javnih zdravstvenih ustanova.

Nema sumnje da ono što jedete može imati uticaj na vaše zdravlje, performanse i sastav tela, međutim, nema dokaza da se to ne može postići dok uživate u hrani koju volite.

Da li ste primetili da se svakodnevno menjaju pravila o tome koju hranu treba jesti, a koju ne treba da bismo bili zdravi?

Masmediji kao glavna poluga u plasiranju dezinformacija u vezi sa dijetetskim smernicama, izazivaju osećanja koja se kreću od ambivalencije do potpune neprijatnosti.

Skoro svakodnevno nam iscereni primerci ljudi uz kreveljenje i sa zavidnom odvažnošću, nameću rigidne i restriktivne režime ishrane, revolucionarne programe za vraćanje prirodne sposobnosti lečenja sopstvenog tela, zatim, radikalnu eliminaciju namirnica koja podrazumeva potpuno isključivanje kofeina, mleka i mlečnih proizvoda, alkohola, jaja, šećera, crvenog mesa, pšenice, svog povrća bogatog ugljenim hidratima, slatke hrane, pa i voća.

Kolektivna anksioznost postaje pogoršana glavnim savetima o ishrani koji dolaze od „stručnjaka”.

U atmosferi anksioznosti i konfuzije, formira se takvo okruženje gde gurui nude poruke izuzetne jednostavnosti i sigurnosti: hranite se na ovakav način i ponovo ćete postati sveži i zdravi.

Predominatna postaje poruka koja se prenosi: obična hrana koja bi trebalo da bude pouzdana, bezbedna i održiva, počinje da biva nešto što je štetno.

„Čisto jesti” nije više samo dijeta već sistem verovanja koji propagira ideju da je kokosovo ulje, kinoa, smeđi pirinač, laneno seme, avokado, badem, uopšte, hrana bez glutena, bez šećera, sirova hrana ili kako to gurui vole da kažu, celovita, neprerađena hrana — jedina čista i zdrava.

Čista, zdrava, celovita, neprerađena hrana — šta se podrazumeva pod ovim dubokosmislenim izrazima?

Kratak odgovor glasi: „čista hrana” se može definisati kao masovna kultura zasnovana na visokom stepenu nutritivne nepismenosti, veri i anegdotama bez stvarnih dijetetskih istraživanja, čiji su pripadnici neprijateljski raspoloženi prema činjenicama.

Ili: čisto jesti — bilo da se tako zove ili ne — predstavlja, dakle, disfunkcionalan odgovor na još nefunkcionalnije pitanje — san o čistoći u sadašnjem svetu.

Čak i da uzmemo u obzir da u naklapanjima zagovornika „čiste hrane” postoji delić istine, neverovatna je njihova sklonost da taj delić pretvore u veliku fantaziju.

Veoma je teško odrediti tačan trenutak kada je počeo režim ishrane „clean eating”, jer to nije toliko jedinstvena dijeta, već dijeta koja je pozajmila ideje iz brojnih već postojećih dijeta: malo od paleo, malo od Atkins dijete, malo od „raw food” ishrane, sa još nekoliko ostataka iz makrobiotike.

Vremenom su postale popularne dve različite ali međusobno povezane verzije „čistog jela” — prva zasnovana na verovanju „stvarne“ hrane i druga, utemeljena na ideji „detoksikacije”. Kada je koncept „čistosti” ušao u domen jedenja, fotografije zelenih sokova i činije sa rajskom salatom, preplavile su internet.

Zapravo, „čista hrana” nema objektivnu definiciju. Ako pitate različite grupe ljudi koja hrana je „nečista”, dobićete različite odgovore.

Vegetarijanci će reći da je to životinjsko meso.

Vegani će reći da su svi proizvodi životinjskog porekla nečisti.

Zastupnici paleo dijete će navesti žitarice, mahunarke, mlečne proizvode, rafinisana ulja, dodatu so, šećer, alkohol i neke vrste povrća.

Pojedinci će reći da je to zasićena mast, crveno meso, jaja, trans-masti.

Zagovornici ishrane zasnovane na niskom unosu ugljenih hidrata će reći da su to ugljeni hidrati.

Ostali će izdvojiti kao lošu hranu: obrađenu hranu, veštačke zaslađivače, kuvanu hranu ili konzervisane namirnice; jednom rečju — sve što nije prirodno.

Dakle, za svaku hranu za koju će vam jedni reći da je čista, neko drugi će smatrati da je nečista.

Načelno, možemo posmatrati tri potencijalna načina na koji hrana može ugroziti vaše zdravlje, smanjiti životni vek ili uticati na telesnu kompoziciju:

  1. višak kalorija koji može dovesti do prekomerne težine — uzroka nekih zdravstvenih problema;
  2. nedostatak hranljivih materija u ishrani koji može prouzrokovati određena oboljenja;
  3. direktno ometanje nekih funkcija telesnog sistema, što može izazvati specifične bolesti.

Sva hrana može tehnički biti loša za vas, ako je jedete previše. Ovo uključuje i: meso, žitarice, pa čak i povrće.

Razlog zašto mnogi ljudi ovu hranu smatraju „čistom” je taj što oni imaju tendenciju prejedanja od sladoleda i kolača, pre nego od pomenutih namirnica. Dalje, takvi slatkiše, peciva, gazirana pića i „brzu hranu” proglašavaju hranom od koje se goje. To znači da oni pretpostavljaju da će se ugojiti od ove hrane, bez obzira na ostatak svoje ishrane. Ova ideja ne uzima u obzir umeren unos i ove hrane, koji je moguć.

Problem koji se odnosi na prekomernu težinu se svodi na: višak kalorija, neumerenost u konzumiranju, izostanak fizičke aktivnosti.

Kratkovid pregled, dakle, ne daje za pravo nekima da bilo koju namirnicu izolovano posmatraju i paušalno pretpostavljaju kako je ona „nezdrava” bez obzira na kontekst.

Razvrstvanje hrane na „zdravu” i „nezdravu” je besmislen i nenaučni poduhvat. Ljudi često koriste proizvoljna i nenaučna sredstva za klasifikaciju različitih namirnica. Imate čitave sisteme koji pristrasno favorizuju visokomasnu ishranu, druge koji to mesto popunjavaju žitaricama, treće koji stavljaju akcenat na antioksidativni potencijal namirnica uprkos činjenici da ima vrlo malo ograničavajućih dokaza da visoki nivoi antioksidanata u hrani imaju efekat na celokupno zdravlje.

Treba podvući: najviše naučno podržana rešenja su balans i umerenost, kada je u pitanju ishrana.

Vegani često veruju da je meso otrovno i da izaziva rak. Neki ljudi tvrde da je fruktoza toksična, da prouzrokuje gojaznost i oštećenje jetre. Drugi opet govore da su veštački sastojci i prerađena hrana opasni. Neki, da genetički modifikovana hrana dovodi do tumora; da je „organska hrana” bolja od hrane iz konvencionalnog uzgoja. Pojedini smatraju da zasićene masti prouzrokuju kardiovaskularne bolesti.

Sve ove tvrdnje su neistinite ili su van konteksta. Sva hrana može biti štetna u dovoljno velikim količinama. Pravo pitanje je da li ta hrana može ugroziti vaše zdravlje u iznosima koji se obično konzumiraju u kontekstu mešovite ishrane. Naučno validan odgovor na ovo pitanje je „ne”.

Izvan vrlo specifičnih medicinskih stanja karakterističnih za, na primer: ljude osetljive na aspartam, osobe obolele od celijakije, osobe sa teškom alergijom na kikiriki, ljude sa porodičnom anamnezom hiperholesterolemije, osobe sa insulinskom rezistencijom — praktično ne postoje dokazi da bilo koja hrana može direktno oštetiti vaše zdravlje.

Nazivali hranu „zdravom” ili „nezdravom”, važno je ne izostaviti stavku: ko jede i koliko jede.

Visokoobučen, izdržljiv sportista, bodibilder ili triatlonac koji vežba nekoliko sati dnevno će imati znatno drugačije potrebe za hranom u odnosu na dijabetičara, sendentiranog tipa sa prekomernom težinom ili kancelarijskog radnika.

To dalje znači da hrana koja je zdrava za jednu osobu može biti neprikladna za drugu u datom kontekstu.

Pored toga, pre nego što otpišete neku hranu kao „lošu” i „nečistu”, morate uzeti u obzir sledeće varijabale: da li vežbate, koliko dnevno sedite, da li imate posebno zdravstveno stanje koje bi opravdalo izbegavanje određene hrane, da li trenutno ispunjavate potrebe za makro i mikronutrijentima, da li ste u kalorijskom deficitu ili suficitu, da li želite da izgubite masti, a ostvarite dobit u mišićima…

food_slob

U celoj analizi, nemoguće je ne primetiti i postojanje sledećeg trenda u pojedinim razvijenim zemljama koji se odnosi na to da većina ljudi jede namirnice šokantno niske hranljive vrednosti, niske u sadržaju vitamina i minerala, visoke u sadržaju šećera, masti, soli, rafinisanih ulja ili ultra-prerađene namirnice, uz nisku količinu povrća.

Prilikom tumačenja ovih podataka, uvođenje „čiste hrane” kod takvih, može se smatrati dobrim potezom.

Međutim, sledeće legitimno pitanje je — zašto se jednostavno ne bismo fokusirali na raznovrsnu ishranu i tu se zaustavili?

Jer, čitava stvar kod „čiste ishrane” utemeljena je na pseudonauci.

Ako zasnujete nešto na neistinitostima, onda one dozvoljavaju ljudima da preduzmu ekstremne akcije, a tu počinje šteta.

Na primer, niko ne može da utvrdi da mleko izaziva bolesti zglobova, ali u svakom slučaju pripadnici nove „religije” nas ubeđuju da je bolje odreći se mleka.

Uzmite bademovo mleko, koje je široko naglašeno kao superiorna alternativa za kravlje mleko. To je namirnica malo bolja od „skupe vode”, koja sadrži samo 0,1 g proteina na 100 ml, u poređenju sa 3,2 g proteina na 100 ml kravljeg mleka.

Ali, često je veoma teško uveriti ljude da ograničenje na ove „čiste namirnice” tokom dužeg perioda pogoršava njihovo zdravlje pre nego ono što oni nazivaju „prljava hrana” — izbalansirani i raznovrsni obroci, koji podrazumevaju i nepostojanje panike prilikom konzumiranja krema ili čokolade.

Uzmite drugu tezu kao primer: konzumiranjem masti, dobićete masne naslage, zar ne?

Već mnogo decenija, tradicionalan način gubitka težine se zasniva na restrikciji masti. Danas, baš kao što znamo, da umereno uzimanje masti neće povećati nivo holesterola, znamo i da jedenje masti nije ono što ljude čini debelim.

Daleko od toga da bude zdravo, izbacivanje svih masti iz ishrane može biti opasno, jer vaše telo treba bar omega-3 i omega-6 masne kiseline.

Jasno je da nisu svi koji su razvili ideju o „čistoj hrani”, razvili i poremećaj ishrane — ortoreksiju, ali je činjenica da je pokret čija je premisa „čista hrana” postao poguban, postavljajući ideju da je dobra dijeta ona dijeta zasnovana na apsolutima.

Inače, ortoreksija predstavlja opsesiju u konzumiranju hrane koja je „čista” i „zdrava”. Za razliku od ljudi koji pate od anoreksije i bulimije, gde je reč o količini hrane koja se unosi, oni koji pate od ortoreksije opsesivno se bave kvalitetom hrane, proveravaju sve što namirnice sadrže, izbegavaju „junk food”, do sitnih detalja planiraju obroke i konstantno su na „zdravim dijetama”.

222

„Neka tvoja hrana bude tvoj lek, a tvoj lek neka bude tvoja hrana.”

Mnogi beskrupulozni ljudi iz različitih interesa (najverovatnije da bi prodali neku novu nutricionističku glupost zasnovanu na „čistoj hrani”) promovišu ovu, po svemu sudeći, pogrešnu Hipokratovu misao.

Koriste je ponekad i renomirani stručnjaci koji propagiraju koncept pravilne ishrane, ni ne pomišljajući da na taj ne čine uslugu ni lekovima ni hrani, već zbunjuju javnost.

Hrana jeste neodvojivi deo ljudske zajednice, društva i kulture, ali je pogrešno tumačiti je isključivo kroz aspekt lekovitih svojstava. Videti hranu kao lek može doprineti opsednutosti prilikom unosa mikronutrijenata, nepravednoj demonizaciji određenih sastojaka i pretvaranju hrane u nešto što ona nije.

Takođe, kratkotrajne dijete mogu obmanuti, u smislu da pojačaju utisak o „super-hrani”, pri čemu dolazi do zanemarivanja dugoročnog efekta celokupne ishrane tokom životnog veka.

Osim toga, taj suptilan uticaj hrane na zdravlje je samo jedan od faktora koji utiču na nas, pored okruženja, genetike i fizičke aktivnosti.

Konačno, ljudi koji su bolesni, još uvek moraju da jedu, pa im hrana ne pomaže da ozdrave.

Donekle je izvesno da izbalansirana ishrana može doprineti tome da ostanete zdravi, ali laneno seme i kinoa nisu lek.

Ono što vam savremena medicina i lekar daju da biste ublažili ili izlečili simptome bolesti — to je lek.

Ako ne mislite tako, pogledajte ljude obolele od hroničnih bolesti, pogledajte statistiku koja obrađuje dužinu životnog veka i uticaj savremene medicine na njega.

I nije pretenciozno reći, svaki put kada se neko odrekne medicinskog tretmana u korist alternativnih terapija zasnovanih na dijetama za lečenje raka, on to radi zbog vere u floskulu „hrana je lek”.

Pseudonauka i varvarstvo zasnovano na toj frazi prodaje knjige o ishrani, propagira terapije, preporučuje suplemente.

Stoga, ne potcenjujmo (i istovremeno, ne precenjujmo) te dve stvari: hrana je hrana, a lek je lek — i obe ispoljavaju svoj potencijal.

Glupo je, na kraju, da u očajnoj potrebi za reformama u vašoj ishrani, u borbi protiv gluposti „čiste hrane”, završite kao apologisti za komercijalnu hranu koja ne uspeva u svom osnovnom zadatku — da vam obezbedi hranljive materije.

Ono što je realno kada se radi o vašem odnosu sa hranom je fleksibilan način života zasnovan na slobodi, koji se može prilagoditi vašem specifičnom načinu života i preferencijama. Umesto da ograničite „lošu hranu”, usredsredite se na ishranu koja će telu obezbediti sve što mu je potrebno za optimalno funkcionisanje.

Izbegavanje šećera četiri, pet, osam ili dvanaest nedelja nije odgovor.

Normalni ljudi se ne pridržavaju strogih pravila vezanih za ishranu. To su ljudi koji ne naglašavaju hranu. Oni vode računa o tome šta jedu, ali iznad svega, oni ne ističu to. Njihove smernice u vezi sa ishranom ne nadmašuju najnovije propise o tome šta treba jesti, a šta izbegavati i ne baziraju se na tome šta kaže neki novi guru ili njihov sused.

Možete jesti dobru raznovrsnu hranu, vežbati umereno i uživati u onome što jedete.

Ne morate pribegavati ekstremima da biste bili zdravi.

Krivica i sramota nemaju mesta kada sednete za sto.

Uvek će postojati neko ko će propovedati, govoriti vam kako da jedete i bombardovati vas strašnim činjenicama o lošoj i doboj hrani. To je sve sranje.

Svaka vrsta hrane ima neki potencijal. Istina je da neke namirnice sadrže više hranljivih materija od drugih. Međutim, sve dok jedete široku lepezu hrane, umereno uzimanje nekoliko „praznih kalorija” nije stvarno tako velika stvar, naročito ako vam ta hrana daje zadovoljstvo. S druge strane, bilo koja hrana u višku može biti tehnički „loša” za vas, čak i ako takvu hranu smatrate savršeno čistom.

Izvor:  / Istine i zablude

 40 

Budi prvi koji komentariše

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.