Hercegovci u Srbiji podnijeli inicijativu za gradnju autoputa Požega – Užice – Višegrad – Čajniče – Trebinje – Herceg Novi

U ime zavičajnih hercegovačkih udruženja u Srbiji, zamjenik predsjednika Koordinacionog odbora Svetozar Crnogorac uputio je „Inicijativu za izgradnju desne varijante autoputa Koridora 11, na potezu Požega – Užice – Višegrad – Čajniče – Trebinje – Herceg Novi, sa krakom Foča – Sarajevo“. Ova inicijativa  upućena je na adrese zvaničnika Republike Srbije i Republike Srpske: Predsedniku Vlade Srbije Aleksandru Vučiću, Predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku, Predsednici Vlade Republike Srpske Željki Cvijanović, Ministru saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije Zorani Mihajlović i Ministru saobraćaja i veza Republike Srpske Neđu Trniniću.

 

Naša briga usmerena je na ekonomsko zaostajanje Hercegovine, koje je prouzrokovano između ostalog i lošom infrastrukturom. Nekadašnje Vojvodstvo Svetog Save i zemlja Svetog Vasilija, kolijevka srpskog jezika, epskog i nacionalnog duha, rasadnik vanserijskih ljudi i vrsnih sportista jako ekonomski zaostaje i propada i polako se raseljava. A najviše je, kao i cijela Republika Srpska zagledana u Srbiju, u svakom pogledu.

Demografska slika mogla bi se promeniti u pozitivnom smislu, pre svega bližim ekonomskim povezivanjem sa Srbijom i kvalitetnijom saobraćajnicom u čemu bi i Srbija imala velike koristi, pre svega u plasmanu svojih proizvoda, što do sada nije slučaj. Tunel kroz Čemerno je od ogromnog značaja, ali je očigledno da to nije dovoljno i da je to bio samo dobar početak budućeg autoputa.

Želimo da vas podsetimo, da je još pre dvadeset godina, po dogovoru Savezne vlade Jugoslavije i Vlade Republike Srpske beogradsko reprezentativno preduzeće ,,CIP“ izradilo generalni projekat autoputa (kompletan stručni elaborat se i danas čuva), sa tehničkim elementima idejnog i glavnog projekta u pogledu objekata (mostovi, viadukti, useci, tuneli… ) na relaciji Višegrad – Trebinje, koji bi bio nastavak desne varijante Koridora 11, a koji bi se odvajao od Požege i dalje preko Užica vodio ka Višegradu i Trebinju. Ovaj autoput završavao bi se u Herceg Novom i na najbolji način bi povezao Srbiju i Republiku Srpsku sa Crnom Gorom, Jadranskim morem i širim regionima na toj trasi. Desna varijanta Koridora 11 naslanjala bi se na ekonomski razvijene zone: Centralne Srbije, Zlatiborskog okruga, Goražda, Romanijske regije, imala bi krak Foča – Sarajevo, a preko Plužina i vezu sa Pivom, preko Gacka ili Bileće sa Nikšićkom i Grahovskom regijom, preko Nevesinja sa Mostarom i Konjicem, preko Berkovića i Ljubinja sa Stocem i Čapljinom (Jonskom magistralom) i lukom Ploče, a imala bi i krak Trebinje – Dubrovnik. Mi smatramo da je ovaj autoput strateškog značaja i ima više prednosti nad autoputem Niš – Drač.

Ako pak stranci preferiraju finansiranje puta Niš – Priština – Drač, onda treba pokušati i dodatno nametnuti, ako je to naravno moguće, smisleniju trasu Požega – Višegrad – Trebinje – Herceg Novi, koja povezuje četiri ekonomski razvijenije države (Srbiju, BiH, Crnu Goru i Hrvatsku) i najkraća je magistrala između Srednje Evrope (Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska i Rumunija), preko Beograda do Jadranskog mora.

Ovaj autoput bi povezao, dakle četiri iscepkane države i postiglo bi se baš ono što zagovara Evropska unija -dobrosusedski odnosi – koja bi uz dve srpske vlade mogla i da učestvuje u finansiranju navedene saobraćajnice.

Veoma je važno što bi ovaj autoput postao osovina privrednog razvoja i žila kucavica svih regiona koji se naslanjaju na njega a Hercegovinu bi ,,vratio u život“ i ekonomski približio Republici Srbiji, za čime ona vapi, a završavao bi se u Herceg Novom, tamo gde je naš narod nabolje prihvaćen. Više desetina vekova karavani su tim putem iz Boke snabdevali Srbiju sa solju i drugim mediteranskim proizvodima.

Možda je moguće da se Vlada Republike Srbije izbori, s obzirom i na istorijsku istinu o viševekovnoj pripadnosti ovog dela teritorije ( Sutorina i Herceg Novi) Staroj Hercegovini, za korektan dogovor sa Vladom Crne Gore ili međunarodnom zajednicom, da u predelu Sutorine, Kumbora ili negde drugo Srbija i Republika Srpska dobiju prostor za sopstvenu luku. Srbija je, uz Makedoniju, u nepovoljnom raspletu istorijskih događaja ostala bez morske luke. Nije normalno da najveći narod na Balkanu nema svoj izlazak na Jadransko more. Utvrđivanjem granica današnje Republike Srbije pogaženo je niz međunarodnih prava, pa i pravo na izlazak na more.

Mi uopšte ne sumnjamo u dobru volju vlada Republike Srbije i Republike Srpske, da u meri svojih mogućnosti učestvuju u finansiranju ovog značajnog projekta a učešćem Evropske unije u finansiranju delimično bi se ublažio bol i naneta šteta prouzrokovana nekontrolisanim NATO bombardovanjem Republike Srpske a kasnije i Republike Srbije. Smatramo da Evropska unija ima materijalnu i moralnu obavezu da bar delimično ,,umije“ svoje lice pred narodom kroz koji bi prolazila ova veoma potrebna saobraćajnica.
Predlažemo i mogućnost koncesione izgradnje, ako ne u celini a ono bar u delovima, tim pre što su Izraelske kompanije ranije nudile takvu mogućnost.
Neophodno je da Republika Srpska što pre u svom Prostornom planu usvoji ovu važnu trasu ( ne razumemo zašto to do sada nije urađeno ) i time kompletira mapu saobraćajnica, kako bi se posle toga mogle konstituisati institucije, koje bi vodile dalje projektovanje i izgradnju.

Verujemo da bi izgradnja ovog autoputa značajno uticala da se smanje međukonfesionalne napetosti, koje još uvek postoje u regionu, smanje animoziteti i ljudi približe jedni drugima i počnu da sarađuju.

U prilogu dostavljamo Situacioni prikaz trase autoputa Požega – Višegrad – Trebinje, sa krakom za Sarajevo, koji je sačinilo Udruženje građevinskih eksperata i savetnika ,,UGES“, čiji su članovi najvećim delom poreklom iz Hercegovine, a koji bi želeli da se posle usvajanja predložene ideje, stručno uključe u sledeće faze projektovanja i izgradnje.

Koordinacioni odbor hercegovačkih udruženja u Srbiji moli ministarstva saobraćaja i obe srpske vlade da razmotre predloženu inicijativu i izražava spremnost da u svakom trenutku, u saradnji sa stručnim udruženjem, obezbedi i dodatna objašnjenja.

Koordinacioni odbor hercegovačkih udruženja u Srbiji
Potpredsednik
Svetozar Crnogorac

Originalno pismo možete pogledati ovdje

 

Izvor: Slobodna Hercegovina