Мирко Рагуз узео Миру Загуз. Има ли ту каквих сметњи?

Пуно је и пежоративних презимена: Бедевија, Кобила, Битанга, Чокорило, Дропо, Дерикучка, Гадара, Гузина, Копилаћ, Курајица, Лизета, Пичета, Прдавац, Пркачин, Пиздолаћ…

Презимена Ћук, Зец, Звијер, Зликовац, Ликокур, Голуб, Голо, Гребо, Ороз, Битанга, Пеликан, Пиштало, Паликућа, Попара, Рикало, Шутало, Тупањац, Трутина, Тољага, Дивљан, Дерикучка, Врећа, Мотика, Мутиловић, Чутура, Прдавац, Паликућа, Кртолица, Кукољ, Кокот, Кољибаба, Кољиврат… само су нека у дугачком низу необичних породичних обиљежја насталих у Босни током аустроугарске власти на размеђи 19. и 20. вијека, преноси Мондо.

У Херцеговини их је највише. Неколико стотина по свему необичних презимена стална су инспирација шаљивџијама. И када су давана чињено је то на шаљив, поспрдан начин. Читаве фамилије носе и дан-данас печат пркоса властима Аустроугарске, која је на анектиране просторе хтјела да уведе свој, „европејски“ дух.

Легендарни сатиричар из Невесиња Милорад Чокорило међу првима је указао суграђанима да имају толико смијешна и шаљива презимена да се о њима може написати књига. А заиста их је много, попут Будалица, Бубало, Бурило, Бјелоглав и Брашноглав, Бедевија, Чечерина, Гузина, Гризло… Распоређујући дужности, Чокорило је засмијавао суграђане чијим презименима је посветио читаво поглавље своје књиге „Може и овако“.

Само у најјужнијој регији РС би се тако могло десити да начелник опћине буде Лажетић, а замјеници Мутиловић и Дангубић, да полицијом командује Батинић, а јавни ред контролише Реметић, док народ прилаже жалбе и молбе код Слијепчевића, да послове благајника обавља Мањак, а за одбрану и заштиту буде задужен Кукавица…

Поменути хумориста је предлагао да за директора пилане у његовом крају треба поставити Буквића, а за шумара Дрвенџију. По њему, управом путева би требао да диригује Окука, а мјесто првог човјека локалног водовода заслужује Суша. И здравство је покривено. Главни хирург је Паровић, а асистира му Буцоњић. Специјалисти за ухо, грло и нос су Носовић, Шмркић, Глувовић и Бјелогрлић, интерниста је Грчић, а очни љекари Шкиљевић и Ћорић. Ортопед је Костић, а главни гинеколози Куљић и Бабић.

Како се у Невесињу увијек добро јело, сматрао је да не би било лоше да се отвори и народна кухиња у којој би радили Кртолица, Салатић, Копривица, Скоруп, Супић, Биберовић и Кашиковић. За метеорологе је предлагао Пророковића и Гатала, који би благовремено обавјештавали грађане преко радија на чијем челу би требало да буде Тепавчевић, са спикерима Тепурићем и Викалом. За међунационалне односе са Бошњацима био би задужен Пашајлић, а са Хрватима Папић. „Залагао“ се за само једну партију, чији би лидер био Шаренац.

Кажу да херцеговачка презимена праве велике проблеме матичарима приликом вјенчања. Прича се да је поп венчавајући двоје негдје у Херцеговини упитао:

„Мирко Рагуз узео Миру Загуз. Има ли ту каквих сметњи?“

„Нема.“

„Е, па кад нема, онда вјенчавају се раб Божји… и раба Божја… Срећно вам било.“

По Херцеговини има и презимена чији је коријен изведен од имена какве животиње. Вучјих је највише (Вуковић, Вукић, Вукајловић, Вукоје, Вукановић..). Има и зечјих (Зечевић, Зечић, Зекић, Зековић), али и срнећих и медвјеђих. У брдима код Требиња постоји село Миш и у њему презиме Миш.

„Били смо највишње сточари, па су бројна сточарска презимена, највише је говедарских и козјих: Говедарица, Рогач, Кравић, Јунац, Крављача, Волић, Телетина, Козјак, Козић, Јаредић… Бог ме убио ако се код нас неко не би презиво и Сименталац да се за ту врсту говечета прије знало. Није се, срећом, знало ни за мерино овцу, па се нико не презива ни Меринац. Али, зато има презиме Праменко“, вели Шћепан Алексић, публициста из Билеће, преноси Мондо.

Књигу о херцеговачким презименима још 2005. године написао је и пензионер из Тузле Ристо Милићевић. Почело је покушајем да се направи запис о родном крају, селу Неновићу смјештеном у Требињској шуми. Једно вријеме требало је то „нешто“ бити фељтон, а завршило је као обимна књига у којој је на 800 страница забиљежено око 3.500 херцеговачких презимена, али и хисторија овог подручја, те записи о поријеклу појединих породица.

Аутору овог несвакидашњег дјела, требало је скоро осам година да прикупи грађу и преточи је у књигу.

– Презимена и њихов настанак разврстао сам у десет група. Тако имамо презимена по имену оца или мајке, тзв. патрониме и матрониме, затим презимена настала по називу заната и занимањима, као што су Абаџић, Бостанџић, Самарџија, Крзнар, Калајџија, Кујунџић. Ту су презимена по називу биљака, питоними, као што су Копривица, Боровина, Буква, Глоговац, Граховац, Купусија, Лозо, Салатић, Шипак. Нека презимена настала су по животињама: Буба, Бубица, Ћук, Буха, Галеб, Гавран, Гуска, Кос, Кукавица, Мачак, Миш, Овчина, Патак, Прасац, Шаран, Вук, Зец, Жуна – појашњава Милићевић.

Он је записао и велики број презимена насталих по тјелесним обиљежјима, као што су: Бркан, Главаш, Грбић, Кривоглав, Ного, Руњавац, Трбоња. Ту су и презимена по називима предмета, по врсти хране или пића, по земљи поријекла, по топонимима, по људској особини.

Пуно је и пежоративних презимена: Бедевија, Кобила, Битанга, Чокорило, Дропо, Дерикучка, Гадара, Гузина, Копилаћ, Курајица, Лизета, Пичета, Прдавац, Пркачин, Пиздолаћ… О овим презименима постоји и много анегдота, које су, такођер, записане у Милићевићевој књизи. Фотографија с једном од бројних кружи Фацебооком: Адвокат Алија Заклан у дворишту.

Извор: новости