Дијета која стварно дјелује!

Ако мене питате, 15. јануар је најдепресивнији дан на свијету. Не знам шта кажу стручњаци за Дане ове и Дане оне, али ево ја кажем – 15. треба преспавати.

Прошле све Нове године. Сем оне коју слави Кинез Ђуро.

Шљокице поново гурнуте у дно ормара.

А новчаници гурнути на дно торбе – јер у њима пара више нема.

Не мислим на вас који штедите, мислим на нас који волимо да поклањамо, нас којима дјеца славе рођендан баш крајем децембра, на нас који не волимо 15.1.

И да све то буде још боље, возим се ја јутрос на посао, муж прича неку своју причу, а мени пажња прикована за глас који долази с радија.

Сукоби. Оружје. Убили. Прогнали. Свађа. Расправа. Затегнути односи.

Срушио. Погинули. Изразио жаљење.

Три минуте вијести украле су остатак мог дана.

И схватим ја да овако не може више.

Имам двије опције. Да нас спакујем у кофере, пошаљем у три лијепе европске земље или да идем на дијету.

Информативну дијету.

И док ће вас сви бомбардовати детоксима, зеленим поврћем, органском производњом, сјеменкама и водом с три и по капи лимуна нарасла на Хималајима, а освештана у Требињу, ја мислим да то вама ништа не треба. Рече вам жена која никад није била на дијети.

Ми се, људи моји, морамо очистити од овог страха који улази у кости, у оне ћошкове с мрвицама, у љетњу гардеробу.

Не, немам чаробне рецепте како се то ради, јер и мене саму чека увјежбавање олимпијске дисциплине избјегавања као угаљ црне хронике, чуј мене хронике, живота. Али хајде да пробамо заједно. Вјерујте, мени као уредници портала који не може заобићи свакодневна дешавања биће теже него вама које Фејсбук бомбардује тим насловима, јер сте само два пута кликнули на то па он мисли да вас сад само то занима. Али немогуће је да је нешто немогуће.

Зато можемо сљедеће (за почетак):

• Ујутру, на путу до посла, играти се игре: ко први чује вијести и пребаци радио станицу, има кафу сљедећи дан.
• Ако се возите таксијем, носите слушалице.
• Кад дођете на посао па уз кафу прегледате Фејс, потрудите се да прво ви окачите код себе неку лијепу причу, оку угодну фотографију, користан савјет или нешто што је вас инспирисало. Дотаћи ћете бар једну особу и заузети простор намијењен још једној трагедији.
• Избјегавајте разговоре о политици. Сем ако нису вицеви о политичарима. Знам да ће ово онима који баш мисле да је важно бити информисан звучати као: “Види је што се петља”, али морам вас суочити с једном тужном истином: нема шансе да ми нешто значајно промијенимо док се ови, који су се у све упетљали, не отпетљају. А све док нам њихове представе буду занимљиве и док будемо својим временом плаћали њихове драме и свађе, они ће расти и бити још гори. Зато – не посвећујмо им вријеме, јер све чему даш вријеме РАСТЕ.
• Покушајте да у сваком дану видите нешто лијепо. Молим вас. Може то бити дневник захвалности у којем ћете сваки дан написати три ствари за које сте захвални. А не мора. Може бити што год да пожелите. Али насмијешите се беби крај које прођете, особу која вам се учини лијепом наградите осмијехом и не тражите јој ману. Ма и ситнице стварају бољу енергију од оне у којој сад живимо.
• Не кукајте. Ево нећу ни ја. Кукање привлачи нове разлоге за кукање и томе краја нема. Не кукајте.
• Пазите коме дајете клик. Из текста о било којој трагедији, начину на који је неко умро, из политичких расправа, ви нећете изаћи као бољи човјек – тај клик вам неће ништа дати, само одузети. Пун је интернет лијепих прича. Ево, Лола их има брдо.

Сад ви наставите низ и дајте и мени инспирацију. Увјерена сам да заједно можемо промијенити атмосферу у којој се тренутно гушимо. У килограмима и килограмима великих, глобалних, регионалних, свачијих несрећа које нас тјерају да размишљамо и о својим малим, а које од размишљања постају још веће.

Фали нам среће.

Затрпајте се срећом.

Ту је.

Чека својих 5 минута славе да заблиста.

Вјерујте ми на ријеч.

 

Извор: krempitushka.com