Михаил Лабковски, популарни руски психолог, поручује родитељима како одабрати школу, треба ли расправљати с учитељима и у ком тренутку дијете стварно треба оставити на миру.
Савјет бр. 1
Прије школе дјецу не треба ничим оптерећивати. Никакав шах, страни језици и или интелектуални развој. До 6-7 година мозак дјетета физиолошки није спреман да прима велики обим информација. Ви ћете изгубити новац, а дијете – дјетињство.
Савјет бр. 2
Немојте за првака тражити “јаку школу”. У нижим разредима за дијете је најважније да постигне психолошки комфор. Зато одаберите нормалну школу, близу куће. Дијете неће трошити вријеме и снагу на одлазак и повратак, и лакше ће му бити да гради односе са другарима из одјељења ако живе у комшилуку.
Савјет бр. 3
Прва учитељица не треба да буде “строга” него добра. Потребна вам је адекватна учитељица која воли дјецу и ради у школи јер воли тај посао. Зато отиђите у прољеће у оближњу школу и распитајте се код родитеља петака.
Савјет бр. 4
Школа је одговорност вашег дјетета а не ваша. Можете узети одмор прве двије недјеље на почетку првог разреда, а онда се договорите с дјететом: “Мене твоја школа не узнемирава, а ја нећу узнемиравати тебе.”
Савјет бр. 5
Престаните да запиткујете шта је било на сваком часу и да претјерано реагујете на оцјене. Нек тема школе постане табу. Ако дијете жели да разговара о школи, разговарајте; ако не жели – не треба му клијештима извлачити ријечи из уста.
Савјет бр. 6
Домаћи не треба радити с дјететом, школску торбу му не треба спремати, да ли је нешто заборавило, не треба ви да водите рачуна. Мислите мало на себе – то дијете требало би да вас припази у старости. А ако ви све радите умјесто њега, то у будућности неће бити мали проблем.
Савјет бр. 7
Наравно да свом дјетету можете помоћи. Принципијелно питање у томе јесте ко је први почео. То треба да буде дијете. Оно треба да пита: !Мама, ја ово не разумијем?” А не да ви мало-мало па прилазите и питате је ли све у реду. Ако дијете не пита ништа, значи да је све у реду.
Савјет бр. 8
Ако учитељ не воли ваше дијете, проблем се мора рјешавати. Пробајте да прво разговарате с учитељом, затим с директором, ако нема вајде – идите даље. Можете га превести у друго одјељење па чак и школу. Ни у ком случају дијете не треба остављати у стању дугог перманентног стреса.
Савјет бр. 9
Пубертет је најтежи период у животу вашег дјетета. Почиње између 12. и 14. и траје до 15-16. године. То је вријеме сложених психичких и физичким измјена, отуда хормонални дисбаланс, психолошки проблеми, умор. Уз то, управо у то доба дјеца полажу пријемне испите. Дијете може лошије учити, од одликаша постати тројкаш. Мој Савјет гласи: ако не желите конфликте и теже проблеме, укључујући и покушаје суицида – оставите дијете на миру. Ваш задатак је да то вријеме прође што мирније и што брже да би се кошмар завршио.
Савјет бр. 10
Не треба долазити у отворен конфликт са школом – врло вјероватно ћете изгубити битку. Када вас позову на разговор и буду причали о јакој школи, сложеном програму и потреби да се позабавите дјететом – не супротстављајте се. Сагласите се. И наставите да радите по своме.
Савјет бр. 11
Није неопходно специјално развијати дјететове таленте ако то дијете не жели. Таленат треба да пружа радост, а не да се искоришћава. Не треба се напрезати, тражити педагоге не би ли неко дао одговор на питање „шта чучи у њему?“ Најчешће не чучи ништа посебно и у томе нема ничег трагичног.
Савјет бр. 12
Најважније је да научите да своје дијете прихватате не очекујући од њега ништа. Није важно како учи, волите га онакво какво јесте и шта год да ради. Да, кад имадне 15, биће теже него кад му је било пет. Дијете не треба да у вама изазива некакво одбијање. Али да би било тако, треба прво да заволите себе.
Be the first to comment