Ти ћеш, јадниче, као, уосталом, сваки пут, уз повике ‘Ко нас завади’ вукњати тијело мртвог несрећног ратног друга по врлетима Боснице.
Какви су били учитељи, још те Влашић и добро запао.
Људи, чак и учени и они за које сам сматрао да имају нешто чорбе у глави, думају како ће Додик бранити Републику Српску. Милорад Додик има ту рудиментарну, али егоманијакалну црту да себе често помиње у првом лицу множине. Воли човјек рећи „ми“ више него круха јести.
Те „ми ћемо бранити Републику Српску“, те „ми ћемо се отцијепити“, те „ми ћемо узвратити“… Углавном, јасно вам је. Кад год и гдје год кохонеси морају бити стављени у процјеп, ту је једно неодређено и недефинисано „ми“. Прецизније, Милорад Додик тачно зна да се он не убраја у те „ми“.
Па ко ће онда ратовати, бранити Републику Српску, бити мобилисан и ко ће, на концу конаца, гријати камен гу..цом у некој траншеји на Влашићу у испројектованим биткама „за одбрану српства“?
Ти, јадниче! Ти ћеш све с три прста и голом гу..ицом бранити неку вуко..бину сједећи у рову у још већој вуко..бини, прозивајући мајку ономе ко те тамо послао да, к’о бива, браниш нешто.
Ти ћеш, као, уосталом, сваки пут, уз повике „ко нас завади“ вукњати тијело мртвог несрећног ратног друга по врлетима Боснице.
Ти ћеш наплаћивати данак у својој крви како би неко спасио кулук у еврима и доларима.
Да, баш ти, што штујеш параде и парадирања, референдуме и вођине говоре, ти ћеш посматрати како ти камиони одвозе контингенте младости на нове клаонице зарад интереса оних који су хиљадама километара далеко. Молићеш Бога да ти спаси оно најмилије у том камиону, твоју крв, твој ДНК, твоју лозу…
А зашто стварно сједиш у том рову?
Прекасно. Јер си се бахатио. Јер си живио у параноји и испројектованом свијету великог вође, а сад ти камион вози оно најбитније на наплату.
И знаш ли шта браниш? И од кога?
Није да је тај камичак на Влашићу твоја исходишна животна тачка. Немогуће. Па ти си изнад тога! Ти си се школовао, ти си рекао послије оног рата „никад више“, ти си и дјецу одшколовао…
Е, па ниси! Само си лош ђак био. Па пао из повијести. Па умјесто поновљене године у топлој клупи добијаш неколико у хладном рову. Јер од лоших си наставника учио. Заправо, учио си о рату од оних што су за вријеме прошлог шверцовали цигарете, алкохол, бензин и бијело робље. Они су те учили патриотизму, етици, љубави, моралу и чојству. Какви су били учитељи, још те Влашић и добро запао.
Моћи ћеш једном у три недјеље отићи на два дана да ти жена „на руке“ пропере гаће. Јер струје нема. Редукција. И то ти је твоја борба дала и вјера у лакташког маршала.
А зашто стварно сједиш у том рову?
Па нико није имао жеље или снаге да ти каже како сваки становник РС-а дугује 3.900 КМ, како Влада планира нова задужења у овој години најмање 569 милиона КМ.
Нико ти није рекао да је Република Српска за деценију и по остала без чак 50.000 људи. Нико ти није рекао да од 2002. године у РС-у није забиљежен позитиван природни прираштај.
Нико ти није рекао да 62 посто младих људи у разним истраживањима изражавају жељу да оду.
Ваљда је било лакше да те, несрећниче, збајбуче у ров умјесто што би ти рекли истину. А све и да су рекли, опет би гласао за њих. Је л’ тако?
Политичари не ходају за форензичарима
Мазохизам је то тешки у костима, глави и ногама. Мазохизам којим се диче људи. Ваљда због њега нема жене преко 40 година żивота која не носи црнину и која некога није изгубила.
Остаје ти све вријеме свијета да у леденој црници у удобности рова свог размишљаш одакле ту. Можда је заиста понављање мајка знања. Можда, само можда будеш прва генерација с ових простора која ће схватити животне поп-културне истине да је боља цура топла него пушка хладна…
Или ћеш своје заблуде преносити на потомство? Није ред да само тебе унесреће преци и пропаганда, а да ти то „наслијеђе“ не пренесеш на унуке своје, да се и они имају о чему забавити за пола вијека.
Сад размишљај.
А Додик? Шта „Додик“? Човјек има пречег посла. Треба провјетрити кућу на Дедињу. Треба провјерити какво је вријеме у Грчкој, на Кипру, у Москви. Оооо, колико човјек има ствари да уради… На крају крајева, доста је и радио, вријеме је да се одмори. Да ужива с унучади на неком топлом сунчаном острву.
Јер…
Јер, ако ниси примијетио, у посљедњих неколико наших клања ниједан политичар и тајкун нису дјецу своју у ровове товарили. Ако ниси примијетио, они као убоги губавци не ходају за форензичарима, нудећи им своје ДНК узорке. Њима нико не недостаје. Сви су на броју. Задовољни, срећни и много богатији у односу на то прошло клање.
Видиш, они свијет доживљавају с оне стране блиндираних стакала својих аудија и мерцедеса. А то је много лијеп свијет. Препун кавијара, шампањца и вина чије име не знаш изговорити. Додуше, то јест мало искривљена слика реалности, али не бери бригу. Ионако ће се преко твојих, а не њихових леђа преломити.
Ако ти ни ово није довољно да застанеш, по глави се почешеш, пљунеш по псима рата и хушкачима, можда си и заслужио да по други пут у 25 година трунеш у рову.
Људи, Влашић је за скијање, не за клање.
Извор: Драган Бурсаћ/Ал Јазеера
Be the first to comment