Начелник Љубиња Дарко Крунић за МХ: Пола запослених у Општини остаје без посла

У општинској администрацији у Љубињу запослено је тридесет радника, а према новом Закону о локалној самоуправи 15 их је вишка. Отпуштања ће морати бити, свјестан је новоизабрани начелник Општине Љубиње Дарко Крунић.

У интервјуу за „Моју Херцеговину“ Крунић наводи да ће, како би ублажили ситуацију са којом ће се ова изразито неразвијена херцеговачка општина морати суочити, водити преговоре са приватним фирмама на подручју Љубиња, које би могле да приме неке од радника, који након систематизације остану без посла. Крунић се узда и у природни одлазак људи у пензију, али и у ефикаснију Агенцију за књиговодство, која би, према његовим процјенама, могла да прими једног или два радника.

„У свим секторима има вишка. Можда ћемо проширити књиговодствену агенцију чији се рад до сада само базирао на грантове из Општине. Мислим да та агенција мора бити самоодржива и да може да прошири своју дјелатност и прикупи своје комитенте. Они могу да привуку клијенте и није спорно запослити још једног или два радника. Мислим да је то врло реална прича. До сад им је даван грант од 25.000 КМ да би водили књиге Вртићу и ватрогасцима. Сада желимо да их натјерамо да они нешто раде, јер је до сада било – ми имамо грант, имамо плату и добро“, казао је Крунић.

Добру вијест очекује и из компаније „Свислајон“, која је, како је рекао, већ капарисала земљиште у Љубињу на коме би требало да отвори свој погон у коме би посао нашло 40 до 50 људи.

Крунић је на чело љубињске Општине дошао након двадесетогодишње владавине СДС-овог Веска Будинчића, а разлог који га је натјерао на кандидатуру јесте неслагање са начином на који је вођена ова општина у посљедње двије деценије.

Када је преузео начелничку функцију Крунић је у општинској каси затекао око 20.000 марака, а Општина је, тврди, била задужена 5,3 посто.

„Није био неки велики минус, било је око 63.000 марака обавеза према добављачима и субјектима који користе средства Општине. По мени је једини проблем та кредитна задуженост која је 450.000 марака. Проблем је како је и због чега узет тај кредит и како је потрошен. Тај кредит је узет за куповину објекта фабрике „Панели“, која је била у стечају. Цијена тог објекта је била 200.000 марака, а узет је кредит од 300.000 марака. Спорно је тих 100.000 марака које су потрошене у обавезе које је Општина до тада имала, јер једноставно нису имали другог начина да измире те обавезе. Ми сад враћамо тај кредит и то је око 100.000 марака на годишњем нивоу, што је за наш мали буџет много“, сматра Крунић.

Да би Општина уштедјела Крунић је мандат започео финансијским резовима. Тако ће мање новца из буџета бити издвајано за пољопривреду, Одбојкашки клуб, те Књиговодствену агенцију.

„На пољопривреди смо направили резове јер се прошле године давао подстицај за садњу цмиља, а ми сада имамо у Љубињу три предузећа која врше откуп цмиља и гдје се људима нуде кооперантски уговори, гдје им се даје бесплатан расад, гарантује откуп цмиља са врло коректном цијеном. Што се тиче других култура које су до сада подстицане, биће и даље, само ћемо ми мало измијенити правилнике, јер глупо је да ви некога подстичете за мале површине. Ипак, подстицај за пољопривреду треба да се базира на људе који желе да направе неку озбиљну причу. Раније је било око 48.000 марака, а ми смо то сад смањили на 30.000 марака“, објашњава Крунић и додаје да ће љубињском одбојкашком клубу из Општине ићи пет хиљада марака мање, него раније.

„Ја сам тражио од Министарства породице, омладине и спорта да нам некако помогне са тим дијелом средстава, да набавимо опрему за одбојкаше да их униформишемо, тако да ћу та средства наћи на друге начине“, појаснио је он.

Љубињска Скупштина укинула је одлуку о даљем финансирању пројекта „Ваздушна бања Банчићи“, за коју је до сада из општинског буџета отишло око 90.000 КМ. Крунић каже да он није против тог пројекта, али да се идеји треба озбиљније приступити, те пронаћи инвеститоре.

„Укинули смо одлуку по којој би се годишње требало за то издвајати 40.000 КМ, наводно за суфинансирање ваздушне бање. Ми сви знамо да су једина средства која су тамо дошла дошла из Општине Љубиње. То је дакле, финансирање. То је пројекат који ради неко удружење грађана, да би то било бања требало би да добије сагласност од Министарства здравља и социјалне заштите, затим и дозволу од Министарства трговине и туризма. За ово није рађена озбиљна студијска анализа, нема воде, пута, а и струја је слаба“, истакао је Крунић.

За „Моју Херцеговину“ каже како ће основни приоритети у повјереном му мандату бити рјешење горућих проблема у Љубињу – водоснабдијевања, затим изградње резервног вода за електричну енергију, као и санација дионице пута Љубиње-Столац, која би, према најавама, могла да буде ријешена сљедеће године.

„Дуги низ година овдје ништа није улагано, није се никако бавило озбиљним проблемима воде и ми морамо ући у реконструкцију водоводне мреже, а морамо мијењати пумпна постројења која су стара. Аплицирали смо на два програма. У једноме, који радимо преко НВО сектора, учешће општине је 20%, а у другом пројекту смо послали апликацију према Револвинг фонду за задужење од 300.000 КМ уз каматну стопу од 3%, и сматрам да је прешније да се Општина задужи да се ријеши питање водоснабдјевања града него да идемо у сулуде пројекте. Очекујемо да у 2017. годину добијемо средства и да се у реализацију крене одмах, или годину послије тога, с обзиром на то да су рокови за задужење код Револвинг фонда већ истекли“, рекао је Крунић.

ИЗВОР: МОЈА ХЕРЦЕГОВИНА

Budi prvi koji komentariše

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Anti-SPAM Test *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.