Pismo Dučića o Trebinju!

„Trebinje je jedan grad izuzetnog značaja među gradovima starog srpskog carstva. Može se reći da je u ovom kraju rođena prvi put državna ideja našeg naroda. Odavde je poreklom prva dinastija, srpska dinastija Vojisavljevića, koji su vladali pre NEMANJE našim narodom.

Nekoliko manjih dinastija smenjivale su se vladajući ovim krajem. Najzad, odavde iz Trebinja, kao što je to naučno dokazao istoričar Ljubo Kovačević, i dinastija Brankovića počinjući od Mladena, Branka i Vuka, koja je može se reći preko jednog stoleća vladala srpskim narodom posle Kosova. Znameniti srpski vladar Đurađ Smederevac, najveći diplomata među našim vladarima i najbogatiji suveren svoga vremena, jeste dakle poreklom iz Trebinja.

Dušan je ovde dolazio da pregovara sa Dubrovčanima. Kraljica Jelena Anžujska, majka Dragutina i Milutina, imala je ovde na Trebišnjici svoj dvor i provodila je zime u ovoj izvanrednoj klimi.

Ulica Kralja Petra

Prema tome posle Beograda Trebinje je možda najistaknutiji istorijski grad kojeg imamo. Ovo se vidi puno na karakteru i na talentu ovdašnjeg svijeta.

Ovde kroz vekove nije prestajala borba protiv neprijatelja hrišćanstva. Iz trebinjske okoline izišli su znameniti ljudi. Sa prozora kuće mojih starih u Podglivlju, koje vidite ovde kao predgrađe Trebinja, vidi se jedva na puškomet selo Pokrajčići odakle je rodom porodica Ruđera Boškovića, gde i sada žive njegovi rođaci Gudelji. Odavde je poreklom i naš pesnik Milorad Mitrović i naš slikar Risto Vukanović. Odavde je jedan lep deo svojih divnih pesama sakupio Vuk Karadžić, a zatim i Vuk Vrčević. Kao stari Grci tako su ovi moji zemljaci bili još ne samo filozofi i pesnici, nego i najbolji trgovci.

Trebinjci su a ne cincari stvorili beogradsku veliku čašiju: Paranosi, Perovići, Dučići, Narančići, Milišići, a Luka Ćelović, sin trebinjskog bogataša Manojla Ćelovića stvorio je najveći i najpošteniji novčani zavod u Srbiji koji se zove BEOGRADSKA ZADRUGA. Tako isto Trebinjci su stvorili prvu trgovinu u Dubrovniku u Brčkom, i velikim delom u Trstu i Banja Luci. Moji zemljaci ovo ističu sa naročitim ponosom.

Kao što ističu da je ovaj kraj dao slavne vojvode u narodnim ustancima, vojvode Luku Vukalovića, Luku Petkovića, Maksima Baćevića, Nićifora Dučića, Melentija Perovića, Miću Ljubibratića i mnoge druge.

Trebinje – zidine

Važno je Trebinje i za sami razvitak grada Dubrovnika. Jedan dobar poznavalac dubrovačke arhive uverava me onomad da bi mogao dokazati porodicu po porodicu, kako se koja odselila u Dubrovnik i izgradila kroz vekove njegovo prosvećeno i slavno stanovništvo.

Dubrovnik je napravljen na jednoj našoj steni: kroz srednji vek cela teritorija od dubrovačkih vrata, Ploče, sve do vrata grada Kotora zvala se trebinjska kneževina. Jedan trebinjski knez Radoslav Pavlović predao je dubrovčanima tzv. Konavle, a Nemanjići su poklonili Dubrovniku sve teritorije izvan njegovih zidina: od Pelješca pa do gradskih vrata Pile, ali je i prosvećeni Dubrovnik uticao svojim duhom na ovdašnji svet, makar što, je tamnovao stolećima u turskom ropstvu.

Trebinje i sada daje našoj državnoj administraciji prosveti ljude izvanredne moralne vrednosti i duhovne sposobnosti. Ovakovo jedno mesto bilo je do sada potpuno zanemareno od strane naših upravnih vlasti. Ja sam pokušao da svojim skromnim sredstvima izvršim ovde jednu akciju za koju verujem da će mom siromašnom stanovništvu biti od koristi.

Nemajući agrikulture, a čekajući da se ovde stvori industrija, Trebinje je upućeno da računa na turizam. On je po prirodnoj ljepoti jedan od najljepših gradova zbog izvanredne reke, vanrednoga anfiteatra, čudesnog osvetlenja, koje dolazi od odblesaka sa mora, Trebinja ima budućnost grada gde će tražiti mira i pribežišta mnogi činovnici kad se budu povlačili sa svojim porodicama iz službe i iz skupih velikih gradova. Do Dubrovnika se ide pola sata automobilom, što pokazuje vezu Trebinja sa ogromno posećenim Jadranom.

Trebinje – pogled na crkvu

Spomenik NJEGOŠEV kojeg sam podigao pre četiri godine, predstavlja simbol kulturnog genija ovdašnjeg širokog nacionalnog pojasa. A spomenik HEROJIMA pretstavlja simbol ratničke prošlosti i mučeništva ovog kraja.

Ovde je prvi put posle Kosova ušla srpska vojska 1918. da vrati slobodu jednom narodu na krst razapetom. Austrijanci i Madžari su za vreme poslednjeg rata vešali ovde po 20 ljudi dnevno pozivajući narod da prisustvuje pri tragičnim paradama i oglašujući te jezive procesije dobošima. Kao što je u Doboju palo 5000 narodnih žrtava po tamnicama i gubilištima na sred Trebinja je povešano preko 80 ljudi, žena i dece.

Spomenik je prema tome dignut u znak blagodarnosti oslobodilačkoj vojsci i za spomen tih blagorodnih žrtava.“

Pismo – original

Piše: Jovan Dučić

Leutar.Net

Budi prvi koji komentariše

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.