Srpska za 27 godina izgubila skoro 400.000 stanovnika

Demografska slika u Republici Srpskoj, kao i u Federaciji BiH, iz godine u godinu sve je gora zbog izraženog pada nataliteta i rasta mortaliteta, te zbog sve evidentnijeg starenja populacije.

Prema podacima nekih svetskih organizacija, BiH je zemlja koja ima najnižu stopu nataliteta u Evropi. Demografske statistike pokazuju da BiH danas, u poređenju sa sedamdesetim godinama prošlog vijeka, ima trostruko manji natalitet i dvostruko veći mortalitet.

Razmere prilično sumorne slike demografskih kretanja u Republici Srpskoj potvrdilo je i najnovije istraživanje demografa Steva Pašalića, zajedno sa Radom Mandić, profesorom Univerziteta Istočno Sarajevo. Istraživanjem je obuhvaćen period od 1991. do 2018. godine.

U tih 27 godina u Republici Srpskoj rođeno je 312.540 beba, a ummro je 368.381 njen stanovnik. S tim podacima istraživači su povezali i negativni migracioni saldo (migracijom su izgubljena 353.863 stanovnika) i došli do zaključka da je Srpska u pomenutom periodu imala ukupnu depopulaciju, to jest smanjenje broja stanovnika, za 409.704 osobe, tako da u njoj trenutno žive 1.145.683 osobe.

Pašalić za „Politiku“ navodi da je opšta stopa nataliteta u Srpskoj u konstantnom padu još od završetka raatnih sukkoba u BiH, te da se od 2011. godine primetno smanjivao broj novorođenih, a povećavao broj ummrlih.

U posljednjih pet godina, prema njegovim rečima, u proseku je svake godine u Srpskoj rođeno 9.500 beba, što je mnogo manje u poređenju sa prvim posleraatnim godinama, kada je godišnje na svijet dolazilo i do 15.000 novorođenčadi. U istom tom periodu godišnje je u prosjeku umiralo 14.500 osoba.

– Stopa fertiliteta je veoma niska, a uzrokom smatramo planiranje porodice, sve rašireniji samački život, postraatne trauume, raseljavanje i procese izbjeglištva, ali i socioekonomsku situaciju, psihološke i druge faktore – kaže Pašalić i dodaje da Republika Srpska generalno spada u niskonatalitetna područja.

U Kupresu 2018. nije rođena nijedna beba

Od ukupno 63 lokalne zajednice u Srpskoj, pozitivan prirodni priraštaj imaju samo Banjaluka i Istočno Novo Sarajevo. U 2018. godini u Banjaluci je rođeno 2.018 beba, a u Kupresu nijedna, dok je u Istočnom Drvaru i Istočnom Mostaru na svijet došla po jedna beba. Sudeći po rezultatima istraživanja, sve manje roda slijetalo je i u mnoge druge lokalne zajednice u Srpskoj.

Pozivajući se na rezultate istraživanja, Pašalić napominje da Republika Srpska generalno ima „slabe demografske resurse“ (izrazito povoljne ima samo Banjaluka), te da, prema indeksu starenja, spada u stadijum duboke demografske starosti (više od 200.000 njenih građana su šezdesetogodišnjaci, dok petnaestogodišnjaka ima 164.000).

– Izraženo starenje populacije ima trajne implikacije, ne samo u okviru demografije nego i ekonomskog i svakog drugog razvoja, jer starija populacija naprosto ne može nositi teret produktivnosti kao što to može mlađa populacija – kaže Pašalić i spominje, između ostalog, i unapređenje obrazovanja kao jedan od značajnijih faktora koji bi doprineli promeni trenutne demografske slike u Srpskoj.

(Telegraf.rs/Politika)

1 Komentar

  1. Па како ће бити среће и напретка када се закони кроје на дневном нивоу за потребе дневно – политичке сцене ове несрећне земље. Ко је читао Орвелову „1984“, јасно препознаје сурови смисао тог романа. Велика Браћа наша су непогрјешива и само њихове породице, уже и шире, имају право на живот. За све остале је довољно што су свједоци трајања Велике Браће!

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.