Ratomir – životna priča: "Srećom, bila penzija. Obrukao bi' se kukala, mi majka"

Evo ova objava i dosta od mene…. Makar za danas…..

Booking.com

„Ajd, svega ti, skokni do prodavnice da kupiš ulja“, reče mi žena…

Gunđao sam, ali kad sam ovo vidio i doživio, nisam požalio. Priča iz života…. Tek zabilježena…

Кo o čemu ja o ljudima. Gorica…

Danas, ispred mene, u trgovini, starac. Izboranog lica, sa kapom u rukama, u iskrpljenom kaputu… Dobro gazi osmu deceniju, ali u glasu mu radost. Sreća… Ne obraćam pažnju, ali me prenu brat mog raatnog druga.

„Eto. Vidiš, kako je malo dovoljno da dobri ljudi budu srećni. Niti ga znam, ni poznam. Prvi put ga vidim. Sav srećan mi priča, da su mu došli sin i nevjesta iz Amerike i to baš na Badnji dan“, govori mi tiho da nas ona starina ispred nas ne čuje.

Dalje mi priča da je požurio u prodavnicu da kupi nešto da se ne obruka.
Nas dvojica, i ne htijući slušamo.

„Srećom, bila penzija. Obrukao bi se kukala mi majka. Imaš li…“, pa onda zastade…

„Praline. Jel se tako kaže. Кaže mi sin, kupi nevjesti, a da ona ne zna. I namignu mi. Sve mi se čini, blago meni, da je u drugom stanju“, priča a stiska onaj novčanik u rukama.

„E neće li Bog dati“, pomislih, a on nastavi.

„Sramota, dođoh sa kariolom, ne šćede Zastava da upali. Mora da je akumulator. Posljednji put sam je upalio kad sam nalaze vadio. Prije dva mjeseca. Stavi još malo banana, Gospoda ti Boga“, priča on i prebira po novčaniku hoće li imati da plati sve.

Uhvatih se za džep, obrvama upitah prodavačicu jel ima novca, a ona se blago nasmija. I klimnu glavom u znak odobravanja. Izmaknuh se u stranu, a ovaj momak i prodavačica ponesoše tri, četiri kese djedu, a ja ostah gledajući za njima.

„Đede, treba li prevoz“ upitah.

„Neka, neka, tu je „mercedes“, i pokaza na kariolu punu namirnica.

Onaj momak skoči za kariolu i krenuše. Djed i onaj momak, krenuše polako Goričkim poljem, u srećne dane….

Negdje u daljini suce je bacao svoje posljednje zrake na ovu našu Hercegovinu. Ona prodavačica obrisa suzu i vrati se u prodavnicu.

„Neka bi Bog dao da ti se sve želje ispune. I da vas toplina badnjaka sve skupi oko tvog ognjišta đede. I da te unuče blagoslovi“, rekoh sam sebi.

Zaboravio sam šta mi je žena rekla da kupim. Baš nemam ništa u glavi. I lako se rasplačem….

Nazdravlje nam ovi blagi dani. I badnjak, i Božić, i Šćepandan…

Ratomir Mijanović – Rato

2 KOmentara

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.