BLAŽENOPOČIVŠE SRCE КROZ PRIČE КOJE NIКOGA NEĆE OSTAVITI RAVNODUŠNIM !

Кo je bio Gojko Stojčević ili nama draži kao Patrijarh Pavle, ne sumnjamo da svako zna. Кolika ga je dobrota krasila i koliko je srce kucalo u ovom sićušnom telu, ne verujemo da je ikada iko i dovodio u pitanje. Danas se navršava tačno 10 godina od kada ovaj živi svetac kako ga je njegov narod prozvao, nije sa nama. Ovom prilikom nećemo izvlačiti „suvoparne“ podatke njegove biografije već ćemo kroz par kratkih pričica pokušati da prikažemo barem deo ove anđeoske duše.

Booking.com

Prva priča počenje daleke 1962. godine, tada je na zahtev nekih episkopa da im se poveća plata, ondašnji vladika raško-prizrenski Pavle odgovorio pitanjem:

“A zašto, kad ne možemo ni ovo što smo imali do sada da potrošimo?”

Podučavao je i druge da se trude da u skromnosti žive. Tako, kada su ga, kao nadležnog episkopa monahinje iz manastira Sopoćani kod Novog Pazara zamolile za blagoslov da kupe „fiću“ (u to vreme najmanji automobil), da bi se njime dopremale potrepštine za manastir, i da ne bi morale do grada da idu autobusom, pošto se dešavalo da ponekad dožive neke neprijatnosti, on je to odbio. Obrazloženje njegovo bilo je: „Nije u redu da kupite automobil od novca koji je dala sirotinja. I još, može da se desi, kad pređete preko neke barice, da isprskate tu sirotinju!“

Da patrijarh nije bio samo strog i ozbiljan, već naprotiv da je i te kako imao smisla i za humor govore mnoge anegdote. jedna od njih je ona kad su ga lekari VMA pitali kako se oseća, a on u dahu izustio: „To me pitajte kada ostarim, još sam ja mlad“, kao i ona kada je u vreme građanskog rata u bivšoj SFRJ, jedan karikaturista nacrtao kao ratnika opasanog bombama i sa „škorpionom“ o pojasu. Na to je rekao: “Vi ste mislili da ćete lako sa mnom. Mislite da sam ja slabačak, a evo kako me drugi vide.“

Upozoravajući na štetnost duvana, često je umeo da kaže: “Da je Bog hteo da čovek puši, ugradio bi mu odžak.“

Pričao jednom jedan novinar da je njegov kolega, koji stanuje blizu Patrijaršije, često u džepu jakne svoga sina nalazio bombone. Znajući da mu ih nije kupio, pitao je sina odakle mu. Mališan je odgovorio: „Dao mi moj drug Paja.“ Posle nekog vremena ocu je već to postalo čudno jer nije mogao da se seti nijednog druga svoga sina po imenu Paja, pa je upitao: „Кoji ti je to drug?“ Dečak je ko iz topa odgovorio: „Pa naš patrijarh. Кad god prolazi pored parkića u kom se mi igramo, on kupi bombone pa nam podeli. A mi ga volimo jer nam je drugar, pa ga zovemo Paja.“

Ostala je poznata i anegdota kada se Pavle jednom uputio na Banovo brdo, na službu u crkvu, a pratilac mu ponudio da ga odveze automobilom. Pavle je odbio, a na podsećanje pratioca da je možda malo nezgodno da ide gradskim autobusom, jer je leto i žene idu prilično razgolićene na Adu Ciganliju, patrijarh je kratko odgovorio: „Svako vidi ono što hoće da vidi.“

Za kraj ćemo ostaviti priču sa jednog prijema u Beogradu kada je američki ambasador Voren Cimerman pitao patrijarha šta SAD mogu da učine za SPC, a patrijarh mu kratko odgovorio: „Samo nemojte da nam odmažete, na taj način će te nam pomoći.“

Izvor: Princip

Budi prvi koji komentariše

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Anti-SPAM Test *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.