Mlada doktorka iz Srbije NAJBOLJA NA SVIJETU u svojoj oblasti, a najveći izazov su joj MISTERIOZNE DIJAGNOZE

Aleksandra Barać (33) najuspešniji je mladi lekar u oblasti infektivnih bolesti i mikrobiologije u celom svetu. Ona je gostujući profesor na čuvenim fakultetima, spasava živote ljudi u Srbiji, uspešno se bavi naučnim istraživanjima i radom u praksi…

Ako vas put nanese ka Klinici za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije, tamo će vas dočekati dr Aleksandra Barać – mlada specijalizantkinja infektologije, dobitnica više od 20 međunarodnih nagrada za naučni i klinički rad. Iako je ponuda za posao u inostranstvu bilo nebrojano, dr Barać ipak je odlučila da ostane u Srbiji i da, kako je rekla u razgovoru za „Blic“, umesto da ode u beli svet, beli svet približi svojoj zemlji.

KAKO JE POČELO?

– Jedna neobična retka bolest je bila razlog što sam donela odluku da se posebno posvetim gljivičnim infekcijama. Pre 10 godina, bila sam deo tima koji je dijagnostikovao fulminantni oblik rinocerebralne mukormikoze. Pacijent je u veoma lošem stanju bio hospitalizovan na drugoj klinici gde se primarno lečio zbog osnovne bolesti (malignitet) i bio je „otpisan“ zbog iznenadnog razvoja nepoznate bolesti rapidnog toka koja je dovela do nekroze potkožnog tkiva i kože srednjeg masiva lica. Uzorkovali smo deo zahvaćenog tkiva, obradili u laboratoriji, zasejali na hranljive mikrobiološke podloge i posmatrali obrađeni materijal pod mikroskopom. Dijagnostikovana je infekcija izazvana retkom gljivom iz roda mukormiceta (Zygomycetes) koja se zove Rhizopus oryzae, ordinirana je odgovarajuća antigljivična terapija i pacijent je bio uspešno izlečen – priča Aleksandra i navodi da je bila veoma zaintrigirana celim procesom od pregleda pacijenta do finalne dijagnoze i izlečenja, zbog čega se i odlučila da se posveti istraživanjima u oblasti gljivičnih infekcija respiratornog trakta.

FOTO: M. ILIĆ / RAS SRBIJA

Univerzitet u Sasariju u Italiji, britanski Institut za javno zdravlje u Londonu, klinike i naučni kongresi u Buenos Ajresu, Madridu, Barseloni, Beču, Salcburgu, Rimu, Solunu, Tbilisiju, Parizu… Brojni su stručni skupovi na kojima je ova mlada doktorka učestvovala kao predavač po pozivu.

Ipak, umesto da na putu do posla prolazi kraj čuvenog Big Bena, dr Barać svakodnevno se trudi da na Infektivnoj klinici učestvuje u rešavanju najtežih dijagnoza, za koje često pomislimo da leka nema.

– Moj radni dan počinje u sedam ujutru. Po dolasku na posao, zajedno sa načelnikom i medicinskim osobljem, obiđem pacijente, pregledam nove, odredimo im terapiju, a zatim sledi jutarnji sastanak lekara – priča za „Blic“ ova mlada doktorka.

Rad na odeljenju se nastavlja do 14 sati, a danima kada dežura, nakon standardnog radnog vremena, sa odeljenja prelazi u Prijemnu ambulantu, gde leči ambulantne pacijente do početka narednog radnog dana.

– U vreme epidemija, koje su se nažalost u poslednjem periodu smenjivale, dešavalo se da tokom 24 časa pregledamo i do 200 ambulantnih pacijenata, i da uradimo preko 20 lumbalnih punkcija – kaže dr Barać.

GOSTUJUĆI PROFESOR

Već četiri godine gostujući je profesor na Univerzitetu u Sasariju, gde je i mentor jednog doktoranda, a ove godine dr Barać postala je i počasni profesor na istom univerzitetu. Dobila je i poziv Engleskog kraljevskog udruženja infektivnih bolesti da bude jedan od urednika njihovog naučnog časopisa.

A uz redovne pacijente na Infektivnoj klinici, ova mlada doktorka leči i strance s misterioznim dijagnozama – makar i telefonski.

– Dešava se da od kolega iz inostranstva sa kojima sarađujem dobijam upite za konsultacije u vezi sa dijagnostikom i lečenjem specifičnih slučajeva. Pre nekoliko dana sam imala poziv od koleginice sa Oksforda koja je tražila dopunsko mišljenje i savet u vezi sa pacijentom koji je imao neuobičajenu kliničku sliku. Takođe, redovno od kolega sa univerziteta u Italiji dobijam mikroskopske slike specifičnih retkih mikroorganizama sa upitom za identifikaciju uzročnika – priča ova mlada nada srpske (ali i svetske) infektologije.

FOTO: M. ILIĆ / RAS SRBIJA

Najveći uticaj na nju da se odluči za infektologiju, priseća se dr Barać, imale su kliničke vežbe koje je držao tadašnji asistent, a sadašnji direktor klinike dr Goran Stevanović, srpski doktor Haus.

– Bila sam fascinirana znanjem koje nam je prenosio, a još više i kompleksnošću infektologije, gde svaki „slučaj“ može imati bar pet diferencijalnih dijagnoza i pravi je izazov uspostaviti pravu – kaže dr Aleksandra Barać.

Interesantno je to da je Aleksandra jedini lekar u njenoj porodici.

– Kada sam upisala medicinu postojala je određena doza straha kod mojih roditelja da li je to pravi izbor, da li je ipak trebalo da upišem nešto „lakše“, sa manje stresa. Međutim, vrlo brzo su postali ponosni na moj izbor, a posebno sada kada se vratim kući iz dežurstva i ispričam im neke od urgentnih situacija sa kojima se naš tim susreo, a koje su imale pozitivan ishod. Moj suprug, njegova porodica, moj brat i roditelji su moja najveća podrška. Bez njih ne bih uspela u ostvarivanju svojih planova – kaže Aleksandra.

Najlakše je otići, a najteže je ostati i napraviti nešto u svojoj sredini. To znaju svi, te se mnogi teško odlučuju na rizik ostanka u Srbiji.

– U Srbiji sam rođena, ovde žive moja porodica i moji prijatelji. Srećno sam udata i želela bih da i moja deca sutra odrastaju u Srbiji. Svaku priliku za edukaciju i saradnju sa kolegama iz inostranstva sam rado prihvatila, ali sam se sa radošću vraćala i primenila stečeno znanje – priča dr Barać.

BROJNA PRIZNANJA

Potvrdu za neiscrpni rad i zalaganje ova mlada doktorka, pored šanse za posao u svojoj zemlji, vidi i u svakoj nagradi i priznanju koje je dobila.

Tu su nagrada za najboljeg mladog lekara u oblasti infektivnih bolesti i mikrobiologije (2017) u konkurenciji lekara iz celog sveta, nagrada za najboljeg mladog naučnika u oblasti kliničke mikologije, koja se dodeljuje jednom u pet godina. Izabrana je i za počasnog člana Evropske akademije medicinskih mikologa, rame uz rame uz vodeće svetske profesore iz oblasti dijagnostike i lečenja gljivičnih infekcija. Ona je predsednica Upravnog odbora za mlade najvažnijeg, Evropskog udruženja infektologa i kliničke mikrobiologa, kao i predsednica Upravnog odbora za mlade Evropskog udruženja rinologa. Član je i Upravnog odbora Svetskog udruženja infektologa.

Nismo mogli a da se ne zapitamo kako sve stiže.

– Jedna od prvih stvari koju sam naučila su potreba za pravljenjem plana obaveza i liste prioriteta. Pravim planove obaveza na dnevnom i mesečnom nivou. Kada imate dosta obaveza, mnogo više cenite svaki slobodan trenutak i trudite se da uživate u njemu – naglašava doktorka Aleksandra Barać.

Želje za zaokruženu 2019.

– Za 10 godina vidim sebe u Beogradu, na Klinici za Infektivne i tropske bolesti KCS, kao stasalog kliničkog lekara infektologa sa velikim iskustvom iza sebe koje prenosi mlađim lekarima i studentima. Ono što je za mene najvažnije, vidim sebe kao majku, bez čega celina ne bi bila zaokružena i sav trud i rad ne bi imao smisla. To je ujedno i jedina neosvojena nagrada koju sebi želim u 2019. godini – priznaje mlada doktorka.

Izvor: Blic

1 Komentar

  1. Свака јој част, остати у Србији да ради за „цркавицу“. Али, то је њен избор, а не због тога што јој се свиђа садашња власт. (тако сам схватио између редова). Нека јој је пут посут најлешим и најмириснијим цвећем.

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena




Anti-SPAM Test *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.