Pjesma o Kanadi, a možda i o svim dalekim zemljama!

Preuzeli smo sa interneta ovu zanimljivu opservaciju dalekog i bliskog, našeg i tuđeg-nepoznatog.

KANADA JE TO

I
Čovječe,
rekao sam, Kanada je to.
Šta će ti te krpice, sandale i čarape?
Šta će ti voštane igračke,
kućice, vozići i vodenica?
Tamo sve ima.
Igračaka ima, velikih i većih od pravih
i to od leda, snijega i nikada se ne tope.
Toplu odjeću od vražije kože i obuću
i sve drugo zadužuješ čim stigneš.
Tamo sve ima.
Kanada je to.

Majka lagano k’o svetu naforu
dodaje malu vodenicu
i vezan jastuk punjen travama.
Sine, vodenicu pokaži djeci.
Tamo vode ne teku.
U jastuku su naše trave.
Ova ti je za ovo,
ova ti je za ono,
a pomiješana ova i ona
ti je za sve.
Vriju i grgolje riječi
potiljak puca od naboja i bola.
Kao da ga ona tamo tjera.
Zaboravi se i prijekorno majci reče:
„Šta je dobro za glavu i san?“.
A starica prozračna ko naše nebo,
nježno ko nekad nagnu se i tiho reče:
„Moj sine za glavu ti treba jastuk,
a za dobar san vodenica“.
Grlenom knedlom podvezuje vreću
u rastanku snoviđenja ima.
Velika ptica u mjestu kriješti
svi mašu samo majka po strani se grči,
svima je teško samo ocu nije…,
na vrijeme umrije.
Letim i sanjam da se rađam i pjevam,
a drugi plaču.
Tamo svega ima.
Kanada je to.

II
I drugi su našli
pojilište neostvarene ljubavi,
letim i ja.
Od čeone kosti predaka
sačinio sam morsko jedro,
razlomio rodnu pogaču.
Stigao sam, zar ne vidite?
Evo nepregledne svjetlosti
od koje se ništa ne vidi.
Ima svega i sve ti lako daju.
Brzo se otapa naša okamenjena stvarnost,
smislenost je đavolja rabota,
duhovna sablast se ne zabranjuje,
svoja zaboravnost se nagrađuje.
Ovdje svega ima.
Kanada je to.

Gladna pčela se tuđim medom vraća
prvorodni grijeh je sve razumjeti
kada shvatiš već je kasno.
Prostranstvom se ne vlada širinom,
već smislenom jakom manjinom.
Ako ih već imaš ili djecu stvaraš
brzo si protrula grana
sa koje se i zadnji plod bere.
Mlada plodnost puni
bezdušnu prašinu.
Evo radosti, evo rose
evo nama našeg roda.
Garav, žut, kos i bos
svak’ ti može biti rod.
Gvinejac, Indijac , Tajlanac,
il’ne daj Bože svoj.
Kada se sve u kući otme,
tad nevoljan kaže:
„Ništa više nije bitno
samo da je na dvije noge
i nek’ je čovjek“
Djeca se našim jezikom služe
k’o baba protezom
kad neko viđen u goste dođe.
Ovdje svega ima.
Kanada je to.

III
Za tovara više nisam
leđa škripe, jugovinu traže
selio bi tamo u tu ljepotu.
(Kako ti je tamo
kada ti je ovdje lijepo?)
Sad razumijem što mi majka
samo vrapce hrani.
U kolopletu vremena i rada
uspokojiše se mnogi nejaki i mladi
po grobovima ih potraži.
Samo napuštena majka i zalutala pčela
umiru u zraku.
Ovdje praživot nije duhovna volja već nevolja.
Raspolućen hodim
da l’ idem kod vas od nas
il’ od sebe sebi
ili svugdje, a nigdje.
Gdje je onaj zanos
što se pretočio u novac,
te preraste u gordost
a ona raste, raste li da zauzme Božije mjesto.
Evo bolne rane što u grob vodi.
Prometej se na mit navikava
taština se sa zovom srela
da l’ u grob domovine
il’ garevina, pa tu u more.
„Ovdje, ovdje jeftinije je
ko će ga voditi tamo?
U more, u more
naš je tata volio more.“
Ovdje svega ima.
Kanada je to.

IV
Ovdje krivca nema,
sažvakano zube kvari.
Karma se ugodno servira,
a čovjek je osuđen na slobodu.
Kanada nije prirodna razvalina,
već vijenac zemaljskih ljepota.
Gospod je jednako Velik kad stvara,
otvara i od čovjeka skriva.
Planina je u čovjeku,
a vjetar u domovini.
Izvor nije samo voda,
već rađanje.
Ovdje svega ima.
Kanada je to.
(Sve si mi dala, a djecu uzela…)

 

Leutar

Leutar

Tajni agenti NKVD-a
Leutar

Latest posts by Leutar (see all)

10 KOmentara

  1. Citajuci pjesmu zamislio sam se, kako pjesnik pogodi rijeci koje ja osjeca a ne mogu da jasno iskazem. Pjsma oslikava i moju kao mnogih nas koji smo otisli iz rodnog kraja. Ne zamo da li smo vise dobili ili izgubili?




    0



    0
  2. Radomire ako nisi načisto jesi li više dobio ili izgubio pa ti se vrati. Za svaki slučaj nemoj dati otkaz i pocijepat snimak kad si pjevo Kanadsku himnu jer će ti još trebati kad se zasitiš ljepota rodnog kraja.Vankuver???




    1



    0
    • Svaka cast na komentaru. 30 posto prihoda Bosne i Hercegovine godisnje dolazi iz dijaspore .Zvanicno a nezvanicno jos toliko.2 miliona ljudi iz BiH zivi u inostranstvu .Sifre ne lazu a ne zivi se od ljepote vodenice. Tako da ovi sto pljuju po Kanadi kad im zafali para nek fino odu na vodenicu pa nek se napiju fine vode . A nasa djeca neka govore 3 ili4 jezika i nek ne mrze nikoga.Toliko od mene.




      0



      0
      • Mirko 90% Jugoslovena umre prije nego što odraste i to se uskoro neće promjeniti. Više mojih školskih je vani nego ovdje a imam tamo i rodbine i mogu ti reći da većih budala od većine dijasporaca nema. Kad sve sabereš i oduzmeš mi smo vas oćerali odavde jer niste htjeli da ratujete sa komšijama zbog srednovjekovnih mitova i pohlepnog alibabe i 40 njegovih razbojnika ni da vam polupismeni Luka i još polupismeniji Mile budu capo i capo del tuti capi a vi nam sad još to i plaćate. nikad nisam bio u Ca ali imam informacije da se pristojno živi i da je tolerancija prema drugom i drugačijem vidljiva svugdje i to mi je dovoljno.
        Međutim tim svojim doznakama vi nama a i sebi šinite više štete nego koristi jer će vaša rodbina ovdje sve uz gusle glasati za ove čobane dok imaju koru hljeba, hoću reći vi nam čuvate socijalni mir i činite medvjeđu uslugu i sebi i nama jer se ovdje ništa neće mjenjati dok opasač ne dođe do zadnje rupe.




        0



        0
    • Дуго сам размишљала да ли да се јавим, да не бих покварила пјесникову срећу, а нечију срећу покварити није ми на част.
      Међутим, уз дубоко извињење, написаћу мој мали осврт на ове стихове. У пјесми осјетим пјесниково клицање самоме себи што јуначки остаде и опстаде тамо гдје је поникао, а ове јаде и кукавице одоше да СВОЈУ ДЈЕЦУ трампе за ”све”, како пјесник рече.
      Е, пјесниче мој, слабо си сажвакао градиво, прије него си написао ову пјесму. Дружим се са исељеницима, као што сам и сама, већ четврт вијека. Састајемо се у цркви, на служби, у школи српског језика, на фолклору и тд. Причамо о одласцима у домовину који у већини случајева нису ријетки. Причамо о дјеци која се играју ту, око нас, у црквеном дворишту. Причамо о ВАМА, који сте остали тамо. Разглабамо како вам је и како вам можемо помоћи(наравно свак својима). Трошимо преостало на мајку, оца, брата, сестру, па чак и непознатог, ако је у невољи. Плаћамо операције, лијекове, ПРОТЕЗЕ, бање,весеља, сахране. Понекад, кад се лед отопи, и кад збацимо медвјеђе крзно, уживамо у прелијепим крајочоцима које само Бог створити може. Попричамо са комшијама из цијелог свијета, размијенимо искуства, културу, и никад нас ни један угризао није.
      Имаш ли ти кога у имиграцији, пјесниче? Сестру, брата, друга? Дођу ли некада да те посјете? Проломентаришу ли некада ову твоју пјесму, или се устручавају да те не би повриједили?




      0



      0
  3. Svaka cast na komentaru. 30 posto prihoda Bosne i Hercegovine godisnje dolazi iz dijaspore .Zvanicno a nezvanicno jos toliko.2 miliona ljudi iz BiH zivi u inostranstvu .Sifre ne lazu a ne zivi se od ljepote vodenice. Tako da ovi sto pljuju po Kanadi kad im zafali para nek fino odu na vodenicu pa nek se napiju fine vode . A nasa djeca neka govore 3 ili4 jezika i nek ne mrze nikoga.Toliko od mene.




    2



    0
  4. Sto rece Mirko iz Toronta …sifre ne lazu ali ne zivi se od vodenice…
    Najmanje sto mogu reci iz Kanade je,nasim odlaskom je jos neko pojeo koru hljeba osim nas. Nije Kanada od covjeka napravila necovjeka, niti je necovjek zato sto je ostao u Hercegovini postao covjek.Ne postaje se gord zbog dolara.Jeste Gvinejajac, Talijanac….drag komsija ali je svoj Bogu hvala, uvijek svoj blizu ili daleko. Dovoljno je samo otici na neko od hercegovackih veceri. Na kraju, nije hriscanski suditi o onome sto ne razumijemo, a zasto je ko otisao i kako se ko gdje osjeca,ponasa je samo licni izbor.




    2



    0

Ostavi komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena


*


Anti-SPAM Test *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.